Операција Београд из минута у минут: Београд је ослобођен од нацистичког окупатора (видео, фото)

21. октобра ујутро последње немачко људство је напустило Аду Циганлију и прешло Саву. У Београду је тако разбијен и последњи отпор непријатеља.

Док се у центру Београда играју кола и слави се ослобађање, Немци кују план да униште мост на Сави. План је да се камион натоварен разорним експлозивом закуца у мост и бар га оштети. У најдраматичнијем тренутку, камион се пробија до групе црвеноармејаца и пролетера, који засипају возило снажном концентричном ватром из противтенковских топова, пушака и пушкомитраљеза. У двобоју су камион и две самохотке уништили совјетски артиљерци и југословенски пешаци пред самим циљем. Погођени камион лети у парампарчад, заједно са војницима у шлемовима.

Партизани и Совјети на јуриш заузимају положаје на линији Железнички мост – насип – Дунав. Пролетери и црвеноармејци ускачу у ровове и нападају противнике. Непријатељски војници су убијани и приморавани на бег према Земуну.

Југословенске и својетске јединице започињу јак и добро синхронизован напад на непријатељске положаје испред Земуна. Разбутава се драматична борба. Добро маскирани нацистички војници се супротстављају, подржани оклопним аутомобилима и артиљеријском канонадом.

Команданти Дапчевић и Жданов са осматрачнице на углу Бранкове и Поп Лукине улице издају последња упутства и наређења војсци.

Док мост прелазе припадници 6. пролетерске дивизије, мост изненада надлећу немачки авиони стреловито летећи према ушћу. Шест авиона се обрушава на мост и баца неколико бомби. Једна бомба удара у коловоз, пробија дрвену подлогу и експлодира у воденом вртлогу. Удар воденог стуба изваљује неколико дасака на пешачком прелазу и баца их у реку. То даље успорава пребацивање војске на другу обалу.

Дапчевић и Жданов одлучују да пребаце део војске на Чукарицу, како би сломили Цимерманову групу, део немачке војске који није успео да се пребаци до Земуна.

Мост су сада већ прешли 211. и 214. пук 73. стрељачке дивизије, 13. гардијска механизована бригада, 2. мотострељачки батаљон 14. механизоване бригаде, 13. пролетерска бригада „Раде Кончар“ 1. пролетерске дивиизије, јединиче 1. личке пролетерске бригаде, као и два батаљона космајске бригаде 6. пролетерске дивизије. Стотине немачких граната пада на мост и прилазе. Земља подрхтава од експлозија, лукови моста се њишу и шкрипе, у коловозу настају велике рупе. Тринаеста пролетерска бригада жестоко узвраћа ватру и успева да спречи надирање нациста.

У тренутку када је звоник Саборне цркве откуцао 10.30 часова, заузет је Савски мост.

У јуриш крећу совјетски тенкови и југословенска и совјетска пешадија.

Авиони преносе дејства и на супротну страну моста. Одмах затим, ракетни гардијски минобацачи „каћуше“ пламтећим буктињама засипају циљеве у заравни Бежанијске косе, дуж железничке пруге за Земун и на аеродрому, док су артиљеријским оруђима препустили да учесталије засипају немачке ватрене положаје на предњем крају њихове одбране.

Над Београдом и мостом појављују се јуришни авиони 9. ваздухопловног корпуса Црвене армије и неутралишу противавионску и земаљску артиљерију непријатеља. Непријатељску пешадију тако су „приковали за земљу“. „Штурмовци“ пикирају и бацају тешке бомбе на прилазу Савском мосту и на левој обали Саве. После бомбардовања и ракетирања започињу са митраљирањем немачких јединица, које у паници напуштају своје положаје и беже преко моста на леву обалу реке.

Док се на Калемегдану слави победа, око Савског моста бесни битка, пуна изненађења и неочекиваних борбених обрта.  Немци пружају отпор уз помоћ артиљерије укопане и маскиране на ватреним положајима од села Бежаније до периферије Земуна.

Командант 1. армијске групе Народноослободилачке војске, генерал-лајтанант Пеко Дапчевић и командант совјетског 4. гардијског механизованог корпуса Владимир Иванович Жданов срећу се на тврђави, код Споменика захвалности Француској, грле се и чврсто један другом стежу руке, честитајући на победи.

Преостали делови немачке одбране Калемегдана, око 1.600 људи, панично беже ка обали Саве на Пристаништу. Седају у десантне и брзе чамце и успевају да се докопају леве обале реке. За собом остављају ратну технику, а у стрмоглавом бежању нису успели да активирају мине које су поставили раније.

Црвеноармејци јуришају на немачке положаје у Београду

Након крваве борбе међу зидинама Калемегдена, борци Другог батаљона Треће крајишке бригаде истичу заставу бригаде на највишем месту Калемегданске тврђаве.

Специјални дописник агенције руске агенције Тас, капетан Павел Лукницки (трећи с лева) на тек ослобођеном Калемегдану, 20. октобра 1944.

Совјетске и југословенске јединице крећу у напад покушавајући да заузму мост, али не успевају да се домогну његових одбрамбених ватрених тачака. Заклоњени џаковима песка на мосту, Немци отварају ватру да спрече ослободиоце да пређу брисани простор од Карађоpђеве улице и парка између „Бристола“ и Главне железничке станице.

Уништена немачка борна кола на београдским улицама

У десетоминутном архивском видео-прилогу погледајте жестоке борбе београдске операције

Из правца Теразија, Бранковом улицом и преко Зеленог венца до Саве, у рејон хотела „Бристол“ и порушеног новог моста, спуштају се Прва личка пролетерска бригада, под командом Милана Антончића Велебита и политичког комесара Jовице Гаковића, а за њом и јединице 13. пролетерске бригаде „Раде Кончар“, под командом Милана Жежеља и политичког комесара Ивана Денца. Избивши у Карађорђеву улицу, обе бригаде заузимају положај за напад на мост.

Напредовање ослободилаца од Мостара ка Главној железничкој станици. Са стране улице види се уништена немачка техника

Партизани и црвеноармејци после тешке борбе заузимају Железничку станицу.

Карађорђева улица непосредно по завршетку борби