Како за Спутњик каже новинар Владимир Станковић, који је дуги низ година живео у Шпанији, немогуће је предвидети даљи развој догађаја у земљи коју од понедељка потресају протести, након што је Врховни суд Шпаније осудио каталонске сепаратистичке лидере на вишегодишње казне затвора.
„Петак је био дан када је дошло до ескалације, јер је на улицама Барселоне сукоб између полиције и демонстраната, углавном младих, трајао пуних шест часова. Последице су жестоке и видљиве — спаљено је 800 контејнера, оштећено је више од сто полицијских возила, доста је повређених и ухапшених. Када је реч о политичким препуцавањима, не верујем да ће у неко догледно време моћи да се потражи неко политичко решење, јер су полазне тачке евентуалних преговарача дијаметрално супротне, што заправо у старту онемогућава дијалог“, примећује Станковић.
Осуда завијена у папире
Он подсећа да шпанска Влада, на челу са премијером у техничком мандату Педром Санчезом, тражи од каталонског лидера Кима Торе да јасно и гласно осуди насиље које се догодило у Барселони. Тора то, међутим, избегава, завија у неке папире и формуле које су, како каже Станковић, нешто између.
„Ким Тора тражи одговорности и тражи, пре свега, дијалог са Педром Санчезом. Међутим, његове полазне тежње за дијалогом су неприхватљиве за шпанског премијера. Сада је само питање колико ће демонстрације и нереди потрајати, колику енергију имају ти млади људи који предводе протесте и докле је полиција спремна да иде. Видимо да су већ употребљена и озбиљна средства, у виду водених шмркова за разбијање барикада и демонстрација, и то све више личи на неке уличне битке какве смо веровали да се, бар у Европи, више неће поновити. Али ето, догађа се, а било каква прогноза је у овом тренутку незахвална, јер нема довољно јасних наговештаја у ком правцу би ствари могле да се одвијају“, каже Станковић.
Сепаратизам се лако прима
Да би ситуација у Шпанији могла даље да ескалира, сматра и спољнополитички коментатор Борислав Лалић, некадашњи дописник из те земље.
„Сепаратизам је бољка која се лако прихвата, чак и када нема неких међународних узуса на које би могли да се позову. Зато је врло могуће да ће се наставити даље тензије у Каталонији између Мадрида и Барселоне. Међутим, оно што је сасвим извесно је да ће сепаратисти у Каталонији врло тешко моћи да се изборе за то због чега су кренули и на референдум и на ове демонстрације и са притисцима које врше на Мадрид. Они јесу предложили разговоре са Мадридом, међутим, централна Влада се држи Устава, који не предвиђа могућност да се Каталонија отцепи и створи сопствену државу. Такође, не треба очекивати да ће Педро Санчез и шпански Парламент, без обзира на идеолошке разлике између појединих странака у Парламенту, прихватити захтеве из Барселоне о одржавању легалног референдума о отцепљењу од Шпаније“, категоричан је Лалић.
Међутим, како додаје, постоје и други фактори због којих сепаратисти из Барселоне не могу рачунати на успех.
„То је међународни фактор, јер ни Европска унија, нити било ко од озбиљних међународних фактора, неће подржати сепаратистичке тежње у Каталонији. Наиме, оног момента када би, рецимо, Европска унија подржала сепаратисте у Каталонији, тог тренутка би Шпанија напустила ЕУ. Међутим, сасвим је извесно да ће се невоље са каталонским сепаратизмом наставити и да ће то потрајати, јер је сепаратизам бољка која се лако не лечи. Невоља је да се тако нешто уопште појавило у Шпанији, земљи која је политички, економски, па и демократски сасвим сређена, да се једна од водећих економија и демократија у свету суочава са таквим проблемима који немају некаквог упоришта, јер је извесно да већина Каталонаца заправо није за отцепљење“, примећује Лалић.
Консензус против сецесије
Према његовим речима, није само премијер Санчез неумољив када је реч о каталонском сепаратизму, већ су таквог става и друге важне политичке снаге у шпанском Парламенту.
„Мислим да ће на предстојећим поновљеним парламентарним изборима 10. новембра, без обзира на међусобне идеолошке и политичке разлике, превладати већина странака које су против сецесије. Има, наравно, странака које ће у том погледу да тргују и које ће покушати да траже одређене договоре са Каталонијом. Мадрид не бежи од договора, али тај договор може бити само у оквиру останка Каталоније у Шпанији“, указује Лалић.
Сличног става је и Станковић, који на питање — ко би уочи предстојећих избора могао да профитира од протеста, одговара да последњи догађаји у Шпанији у највећој мери иду на руку ултра-десним партијама, пре свега партији „Вокс“, која се на политичкој сцени појавила у последњих годину дана.
„То је партија која заговара чврсту руку у Шпанији и апсолутну контролу државе над догађајима на целој територији земље. На другој страни имамо класичне партије које су се деценијама после Франкове смрти, када је демократија стигла у Шпанију, смењивали на власти, дакле — социјалисте и Народну партију, које имају више разлика него сличности, али се ипак око неких ствари и ставова подударају. Ту су још две партије које су нешто између, мало више лево, мало центар, односно партије ’Грађани‘ и ’Подемос‘. Чињеница да Педро Санчез није могао да направи коалицију како би саставио Владу и могао да колико-толико контролише ситуацију у држави указује на разлике међу партијама, за које не верујем да ће се до 10. новембра смањити“, објашњава Станковић.
Могућа пат ситуација
Зато је, додаје наш саговорник, и питање победника на предстојећим изборима неизвесно, а могућа је поновна пат ситуација — да победник избора опет не може да састави владу, јер нема довољно посланика да та влада буде монолитна или једнопартијска, а разлике са потенцијалним коалиционим партнерима су такве да не дозвољавају договор.
„То је нешто што се већ дешавало на шпанској политичкој сцени и само потврђује колике су разлике и колико је ситуација компликована. Судија ће, као и увек, бити време. Некад се неко умори, некада се нађе неко решење у последњем тренутку, али се не бих усудио да прогнозирам, осим што верујем да Влада у Мадриду неће попустити пред захтевима каталонских сепаратиста. Мислим да одвајање Каталоније није на дневном реду, без обзира на то шта ће се дешавати на улицама Барселоне и других каталонски градова“, закључује Станковић за Спутњик.
