Шојгу је на пекиншком Сјангшан форуму рекао да постоји велика вероватноћа да САД распореде своје ударно наоружање, забрањено Споразумом о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, што ће, како је оценио, довести до трке у наоружању, повећања потенцијала сукоба, а повећаће и вероватноћу избијања инцидената. У том случају, рекао је министар, земље које пристану на распоређивање ракета на својој територији у суштини ће постати таоци деструктивне америчке политике.
Он је нагласио да је реалан разлог који је Вашингтон навео како би једнострано изашао из Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета — „обуздавање“ Кине и Русије. Тај договор је престао да одговара интересима САД услед растуће војне и економске моћи Кине и обнове руског одбрамбеног потенцијала, као и због проширења војне и војно-техничке сарадње Москве и Пекинга.
Америчке пацифичке базе
Раније су представници америчке администрације изјављивали да са својим савезницима разговарају о размештању претходно забрањених ракета у Азијско-пацифичкој регији, а руски експерти не искључују могућност да би ти пројектили могли бити распоређени на територији америчког савезника — Јапана, а пре свега на америчком острву Гвам у западном Пацифику, где се налазе две америчке базе — ваздухопловна база „Андерсен“ и морнаричка база „Апра харбор“, која је по размерама једино иза „Перл Харбора“ на Хавајима и један је од два највећа објекта америчке војне морнарице у Тихом океану.
С авио-базе „Андерсен“ америчка војска има могућност да изводи ракетно-бомбашке нападе на циљеве по целој тихоокеанској обали Евроазије. Ове базе за Пентагон имају (гео)стратешки значај и представљају главне адуте у Пацифичком региону, а ракете лансиране са овог острва могу брзо стићи до Северне Кореје, Русије и Кине.
Што се тиче Јапана, експерти оцењују да Вашингтон ту има одрешене руке и готово да може да ради шта хоће. Уосталом, на острву Окинава се налази највећа америчка база у Азијско-пацифичкој регији са око 54 хиљаде војника.
„Вашингтон се ту неће зауставити. И није важно ко је председник САД — још док је Барак Обама био председник распоређен је тзв. трећи позициони прстен противракетне одбране у Европи. Јасно је да је овај систем требало да обезбеди услове за напад на Русију. Сличан систем почео је да се формира и на Далеком истоку — на територији Јужне Кореје и Јапана. И тада су Американци све време говорили да је то наводно постављено због Северне Кореје. Али, у ствари, овај систем противракетне одбране је био распоређен како против Кине тако и против Русије, и то је био стратешки план. А поента није само у томе што Русија и Кина јачају свој војни потенцијал, већ и у томе што су они прилично јаки војни и политички савезници“, рекао је за Спутњик војни експерт Александар Перенџијев.
Повлачење САД из споразума о ракетама унапред припремано
Руски експерти истичу да је повлачење САД из Споразума о ракетама средњег и кратког домета било само формалност, с обзиром на то да га Вашингтон никада није ни поштовао. Оптужујући Русију за нарушавање одредби Споразума, Сједињене Државе су унапред припремиле његово уништење — правиле су ударне беспилотне летелице, користиле балистичке ракете средњег домета као ракете-мете, распоређивали лансере Мк-41 у Европи, који су првобитно пројектовани за лансирање крстарећих ракета „томахавк“. То, рекао је Шојгу, потврђује чињеница да је 16 дана након поништења Споразума извршено тестирање крстареће ракете копненог базирања која је, како су саопштиле саме САД, погодила циљ на удаљености већој од 500 километара.
Дакле, циљеви изласка САД из Споразума о ракетама средњег и краћег домета су очигледни. То је најпре учињено због подстицања и јачања америчког војно-индустријског комплекса, посебно зато што се многе земље преоријентисале на руско тржиште оружја, као што су Индија, Кина, Турска и друге, а то Вашингтону није по вољи.
Друго, то је урађено и због обуздавања Кине, која је војно ојачала и данас има ресурсе да уништи америчке бродове и војну инфраструктуру у Јужном кинеском мору, а повлачење САД из Споразума о ракетама омогућава Вашингтону да у Јапану распореди лансере и забрањене ракете.
Истовремено, и Русија је значајно ојачала. Москва је као одговор на распоређивање америчких противракетних система на територији других држава развила ново стратешко наоружање — „Сармат“, „Авангард“, „Кинџал“ и друго — какво нема нико у свету и које је у стању да одбије сваки напад потенцијалног непријатеља.
