Аутоимуне болести су оне болести које изазивају да наш имунолошки систем реагује против ткива нашег тела, а осим што окрећу наш организам против самог себе, они производе и антитела која нападају ткива.
Иако се претпоставља да такве болести одувек постоје, лекари тврде да је модерно доба њихова ера, а у последњих двадесетак година у свету је дошло до експанзије таквих болести, преноси хрватски Експрес.
Тачан узрок за повећање оболелих је непознат, а нека истраживања указују на њихову повезаност са мањком витамина Д, прехраном са смањеним уделом нутријената, тзв. инфективним агенсима, попут вируса и бактерија који могу бити њихови окидачи, као и стресом и одређеном генетском предиспозицијом.
Жене двоструко чешће обољевају од аутоимуних болести, иако се ни за то не зна узрок.
Светло на крају тунела
Ипак, постоји разлог за оптимизам, тврди тим истраживача са Универзитета Јејл, који је, чини се, открио темељни узрок настанка аутоимуних болести, као и обећавајуће методе лечења, пише „ИФЛ Сајенс“.
Рад, објављен у часопису „Сајенс“, повезао је аутоимуне реакције на бактерију у цревима звану Enterococcus gallinarum.
Аутоимуни одговор, кажу, може се покренути када бактерија спонтано пређе из црева у друге органе у телу, попут слезине, јетре и лимфних чворова.
Аутоимуна болест је хронично упално стање узроковано имунолошким ћелијама пацијента, које погрешно верују да је тело угрожено и тако реагују нападајући здрава ткива. Лупус, реуматоидни артритис и Хашимотов тиреоидитис само су три од преко стотину стања која се уклапају у ову категорију. Сада им се може додати дугачак попис болести повезаних са здрављем бактерија из црева.
У студији су истраживачи генетским инжењерингом створили мишеве који су били осетљиви на аутоимуне болести. Затим су анализирали бактерије у њиховим цревима како би идентификовали оне који су узроковали упалу или били укључени у производњу антитела за која се зна да потичу аутоимуне одговоре. Кривац је био Enterococcus gallinarum.
Резултати су потврђени када су упоређивали ћелије јетре здравих људи с ћелијама људи који болују од аутоимуних болести и пронашли трагове бактерије Enterococcus gallinarum у другој групи.
Међутим, најузбудљивија чињеница је да су пронашли делотворне начине умањивања аутоимуних симптома. Коришћењем антибиотика или вакцина су смањили симптоме сузбијајући раст Enterococcus gallinarum. Надају се да ово истраживање може развити успешне могућности лечења одређених аутоимуних болести, укључујући аутоимуну болест јетре и системски лупус.
„Вакцина против Enterococcus gallinarum је специфичан приступ, јер вакцинисање против других бактерија које смо истраживали није спречило смртност и аутоимунитет“, објаснио је аутор студије Мартин Кригел.
Ти приступи могли би да побољшају живот пацијената с већ утврђеном аутоимуном болести.
Међу најчешће спадају:
- Реуматоидни артритис
- Хашимото болест штитњаче
- Хронова болест
- Целијакија
- Дијабетес типа 1
- Мултипла склероза
- Лупус
- Склеродерма
