Овако Александар Гајић са Института за европске студије за Спутњик коментарише медијске написе да је Француска покренула незваничне дипломатске консултације да се појединим земљама Западног Балкана уместо пуноправног чланства понуди — привилеговано специјално партнерство.
Наиме, како преносе бањалучке „Независне“, према француском предлогу земљама Западног Балкана били би понуђени финансијска помоћ, посебни аранжмани за приступ европским тржиштима и друге погодности у замену за „тихо одустајање“ од пуноправног чланства.
Осуда блокаде
Гајић наводи да је Европски парламент великом већином гласова усвојио резолуцију у којој се захтева да се настави политика проширења према Западном Балкану и где се блокада тог процеса од стране појединих чланица децидно осуђује као нешто што је контрапродуктивно.
„Са друге стране видимо и да Сједињене Америчке Државе такође у својим дипломатским активностима критикују Брисел и Европску комисију, јер сматрају да њихова политика иде на руку руске политике на Балкану, која се посматра у кључу ’малигног утицаја‘ и ’играња на поделе‘, како би се спречила приступања у Европску унију и НАТО. То видимо из изјава специјалног изасланика САД за Западни Балкан Метјуа Палмера“, објашњава Гајић.
Француска се зато, додаје наш саговорник, налази под притиском и тражи одговарајући начин, стратегију да одговори на те оптужбе да је она та која ЕУ доводи у незгодну позицију на простору Западног Балкана, односно да је крива за недавање датума за претприступне преговоре Скопљу и Тирани.
Проактивна улога
Притом, напомиње Гајић, не ради се само о Француској, већ и о Холандији и Белгији.
„Међутим, Париз сада покушава да не буде пасиван пред тим оптужбама и да понуди неку афирмативну позицију која би заменила ситуацију у којој те државе не могу да приступе ЕУ као кандидати у класичном претприступном процесу, односно кроз преговоре и отварање поглавља. Француска, дакле, покушава да игра проактивну улогу, да им у билатералним споразумима понуди неке другачије аранжмане којима би те државе биле до даљег задовољене, уместо класичних претприступних преговора. Дакле, као што се у тексту ’Независних‘ наводи, те државе би заузврат добиле евентуалну финансијску помоћ и неке привилегије у трговинско-царинским односима“, каже Гајић.
Тврди Макрон
Он напомиње да је питање да ли би та понуда била једнака према свим државама, или би пак различите државе могле да са Француском испреговарају различите аранжмане, а које би потом Француска предложила Европској унији и тако одговорила на актуелне критике већине чланица.
„То наравно значи да Француска не одустаје од свог тврдокорног става и да жели да остане на овим позицијама, односно да се преговори не отворе ни на европском самиту на пролеће идуће године. Наиме, Макронов принципијелни став, као и неких других странака које су ушле у Европски парламент и које чине једну значајну групацију, јесте да у овом тренутку, до реформисања Европске уније, не треба ићи на политику проширења ни према Западном Балкану, нити на неку другу страну. Ово је, дакле, њихов начин да се супротставе оптужбама и поруче да они не остављају тај простор незаштићен и отворен за неке наводне проблематичне утицаје, већ да не желе да те земље уђу у преговоре из разлога трансформације Европске уније, а да им до тада нуде нешто друго“, указује Александар Гајић.
ЕУ у више брзина
Према његовим речима, иако је непознаница да ли ће се ЕУ уопште реформисати и када, треба имати на уму да овај француски предлог не значи да се поменутим земљама нуди „Европа у више брзина“.
„Та синтагма ’више брзина‘ тиче се трансформације саме Европске уније, односно постојећих чланице унутар Европске уније, где би неке од њих чиниле неки ’први круг‘, језгро ЕУ, које би представљале пре свега Француска, Немачка, земље Бенелукса и евентуално Италија, уколико на власти није коалиција која је непријатељски настројена према федерализацији Уније. Ове друге земље — и медитеранског басена, а нарочито средње и источноевропске земље, би биле неки други и трећи круг у тој ’Европи са више брзина‘. Са друге стране, земље које нису ни ушле у чланство ЕУ, дакле које су у приступним преговорима или са њима приступни преговори још нису започети, биле би неки четврти или пети круг спољних чланова, са којима би ЕУ имала неке посебне аранжмане у виду привилегованог партнерства. То је у принципу суштина овог предлога који из Француске сада добијамо у неким основним назнакама“, примећује наш саговорник.
Александар Гајић закључује да остаје да се види шта се заправо конкретно нуди земљама Западног Балкана и да ли се у билатералним преговорима може добити мање или више, односно да ли и у ком правцу се те понуде могу модификовати.
