Звук фанфара, уз говоре египатског и српског књижевника, отворио је, 64. пут међународни Сајам књига у Београду. Онима који редовније посећују највећу смотру писане речи на Балкану, све је већ добро познато — главна хала, њени прстенови, улице, штандови, узбуђење, радозналост...
Чини се да тајну књиге, њеног трајања и мисије ове године на посебан начин истиче земља почасни гост — Египат, чијим изложбеним простором доминира хијероглифско писмо, тај мистични, древни преносилац мисли и осећања, чувар светске културне прошлости... У „Орбити културе“ из разговора са египатским књижевницима Мухамедом Салмавијем, Мамдухом Мухамед ел Даматијем и Мансуром Изудин сазнајемо шта су главни токови савремене египатске књижевности и како се решава дилема Исток или Запад.
Писац захваљујући коме српска књижевност излази на море, Херцегновљанин Никола Маловић, говорећи о новом роману „Галеб који се смеје“, открива нам зашто се главни јунак смеје док надлеће црногорско приморје и какве тајне крију приче из ове књиге, о једном древном печату, морепловцима, старим мапама...
A први сајамски „Књижевни амаркорд“ посвећен тридесетогодишњици одласка Данила Киша био је прилика да о овом великану разговарамо са књижевницом Видом Огњеновић и песником и критичаром Гојком Божовићем.
На Сајму је обележена још једна годишњица смрти великана — деценија од одласка Милорада Павића. Сећање на писца „Хазарског речника“ обележено је, поред осталог, трибином посвећеном његовом стваралачком односу према песнику Александру Пушкину и Павићевом чувеном преводу „Евгенија Оњегина“. О литерарним везама Пушкина и Павића говоре професорке Филолошког факултета Тања Поповић и Ана Јаковљевић Радуновић.
Наш сајамски саговорник је и ирански писац Хушанг Моради Кермани, аутор „Маџидових прича“, као и Матија Бећковић, деценијама уназад једна од највећих атракција Сајма књига, на којем је овога пута представио две нове песничке књиге.
Да књига повезује људе, али и уметничке жанрове и области, потврдили су многобројни филмски радници који су у оквиру трибине „књига писања“ говорили о својим искуствима претапања филма и књижевности. Редитељ Срдан Голубовић са нама је поделио своје искуство и открио нам која је његова актуелна књига снимања.
Како изгледа радити на монографској књизи о једној од највећих, али и најконтроверзнијих књижевних појава 20. века — Езри Паунду, питали смо Мирка Магарашевића, приређивача овог обимног дела, које је један од сајамских адута куће Академска књига.
Руски писац, новинар и посланик Државне думе Сергеј Шаргунов, који је српским читаоцима представио аутобиографско дело „Албум без фотографија“, открива за Спутњик зашто је носталгичан за совјетским детињством, шта је за њега патриотизам и како види савремену Русију.
На Сајму проналазимо и угледног италијанског филозофа, социолога и психоаналитичара Умберта Галимбертија, аутора студије „Митови нашег времена“ и у кратком разговору добијамо одговоре на питања да ли човек заробљен у митовима о тржишту, техници, глобализацији... уопште има будућност.
Са једним од наших најугледнијих драмских писаца Синишом Ковачевићем, који се још прошле године потврдио и као изванредан романописац књигом „Године врана“, разговарамо поводом објављивања дела „Освајање завичаја“, у коме је писац свој најизвођенији драмски текст „Велику драму“ — преточио у роман.
Слушајте нас и сазнајте зашто је Сајам и овога пута успео — што је један од његових најлепших парадокса — да у тако великом простору и са толико различитости оствари готово фамилијарну атмосферу и како је слоган „писмо-глава“, са знаком једнакости између, показао своју тачност: нема главе без писма, једно је то.
