Стварање пројекта реактора РБМК-1000 под руководством Николаја Долежаља шездесетих и седамдесетих година прошлог века било је почетак развоја велике нуклеарне енергије у нашој земљи, истиче Каплиенко. Он подсећа да је први енергетски блок нуклеарне станице пуштен у рад у децембру 1973. године у граду Соснови Бор, у Лењинградској области, да би затим у наредних 17 година биле изграђене четири нуклеарне електране, у Лењинграду, Курску, Чернобиљу и Смоленску са 15 реактора РБМК-1000. Поред тога, у граду Висагинасу у Литванији осамдесетих година прошлог века изграђена је нуклеарна електрана са реакторима РБМК-1500, који су у то време били најмоћнији на свету, каже он.
Сада се у Русији реализује пројекат јединственог реактора „БРЕСТ-ОД-300“, који је разрађен у Институту НИКИЕТ.
— „БРЕСТ-ОД-300“ је „срце“ пројекта „Пробој“, пројекта светске класе. Ствар је у томе што је стварање сличних реактора и затварање циклуса горива следећа фаза развоја нуклеарне енергије, која омогућава да се, са једне стране, елиминише потреба за предузимањем радикалних мера, као што су евакуација и сељење изван простора где је смештен.
Са друге стране, таква технологија ће омогућити да се у пуној мери искористи потенцијал уранијумске сировине захваљујући вишеструком поновном коришћењу дељивих изотопа, при чему се истовремено осигурава сагоревање радионуклида из истрошеног нуклеарног горива.
То је неопходно како би се на крају обезбедила еквивалентност зрачења са добијеним сировинама. Радиоактивност створеног отпада треба да буде иста као и радиоактивност добијеног уранијума.
Какав сада статус има пројекат „БРЕСТ“?
— Наш институт је, уз учешће водећих индустријских и других предузећа, као и Руске академије наука, развио техничка решења која поткрепљују нову технологију.
Доказивање пројекта је спроведено на савременом нивоу, који понекад, узимајући у обзир степен развоја, прелази међународни. Приликом развоја нове технике користили смо савремено 3Д конструисање, проширено експериментално утемељивање на макетама и прототиповима, рачунарске програме за решавање задатака.
Акценат је на обезбеђивању унутрашње самосталне заштите реактора, односно природној безбедности, и то захваљујући коришћењу физичких принципа, особина материјала и пасивних система безбедности. Основни технолошки елементи реактора, који су важни за безбедност и технологије иновационог горива, доведени су до фазе техничког пројекта.
Као резултат тога, постоји мала вероватноћа оштећења активне зоне и још мања вероватноћа испуштања радиоактивних супстанци ван енергетског блока. Стога, изван индустријског простора неће бити потребне радикалне мере заштите становништва.
Пројекат „Шелф“
На великим индустријским форумима на штанду НИКИЕТ-а, између осталог, редовно се излаже модел новог реактора мале снаге „Шелф“. Многи пројекти у разним земљама из различитих разлога никада нису реализовани. Да ли ће и пројекат „Шелф“ задесити иста судбина?
— Главни правац тог рада је повећање потрошачких карактеристика станице, односно смањење трошкова производње топлотне и електричне енергије.
Желимо да направимо модернизовани механизам „Шелф-М“, који ће бити атрактиван и за купце из иностранства. Предности механизма су у томе што се може транспортовати и инсталирати на удаљеним местима како би се у одређеним објектима обезбедила не само струја, него и топлота.
Надамо се да ће станица са „модернизованим“ „Шелфом“ бити реализована у блиској будућности, у периоду од 2026. до 2028. године.
Институт НИКИЕТ располаже богатим искуством када је реч о стварању истраживачких реактора различитог типа и намене. Можете ли нам рећи нешто више о тренутном раду Института у тој области?
— Русија је тренутно светски лидер по броју активних истраживачких нуклеарних постројења (више од 20 одсто од њиховог укупног броја), као и по истраживачким реакторима са великим протоком, који су тренутно у употреби. НИКИЕТ је главни конструктор три од четири таква реактора — СМ, МИР и ИВВ-2М.
Данас наша земља, уз помоћ „Росатома“, водећих научних и индустријских организација и предузећа гради још два истраживачка реактора са високим протоком. Први је реактор за физичка истраживања ПИК у граду Гатчини, на простору Института за нуклеарну физику „Константинов“, који је део Инситута „Курчатов“. Други је мултифункционални реактор на бази брзих неутрона МБИР, који се налази у Димитровграду. Оба реактора ће имати рекордне нивое протока неутрона. Главни конструктор оба реактора је Институт НИКИЕТ.
Председник Русије Владимир Путин је почетком године најавио пројекат реакторног комплекса ПИК. Када ће реактор бити пуштен у рад?
— Реактор ће почети са радом 2021. године. Физички експеримент реактора ПИК заказан је за 2020. годину. Физичко покретање реактора требало би да почне крајем 2024. године. Поред тога, Институт НИКИЕТ је ове године почео да развија нови извор неутрона за физичка истраживања.
Опрема за извоз
Тај реактор је намењен за Уједињени институт за нуклеарна истраживања у Дубни?
— Да, он би требало да замени импулсни истраживачки реактор ИБР-2, који би требало да престане са радом у периоду од 2032. до 2035. године. Тај посао се реализује заједно са Уједињеним институтом за нуклеарна истраживања. То је интересантан пројекат, чије резултате очекујемо почетком 2030. године у виду новог реактора ИБР-3 (условни назив).
НИКИЕТ је ове године такође почео да развија техничке предлоге за истраживачки реактор на течне соли, а планирано је да се његов технички дизајн развије до 2024. године.
„Росатом“ активно развија област истраживачких инсталација које су намењене за извоз. Какво место НИКИЕТ заузима у тоје сфери?
— Спремни смо да учествујемо у развоју и испоруци опреме за истраживачке реакторе за центре нуклеарних наука и технологија. Имамо све неопходне компетенције и искуство. Данас развој међународних испорука истраживачких реактора иностранству не зависи много од НИКИЕТ-а, али је Институт увек спреман да да свој допринос.
