Још један позоришни фестивал у организацији редитеља Емира Кустурице и компаније НИС почиње данас на Мећавнику. Током два дана биће изведено укупно шест представа, од којих су четири у оквиру такмичарског програма. Четврти Позоришни Кустендорф одржава се под слоганом „Друштво спектакла“, а селектор фестивала, редитељ Милан Нешковић појаснио је за Спутњик шта су организатори тим називом желели да поруче.
„Пре свега да нисмо много одмакли од те Ги Деборове књиге из друге половине 20. века, чак мислим да данас уз присуство све масовнијих медија и друштвених мрежа, ми живимо све израженије, недвосмисленије и неемпатичније ’Друштво спектакла‘. А позориште као једна од уметности која је негде ту прва да упозори, искритикује или обрати пажњу бар на неки феномен јесте право место у којем бисмо могли да се бавимо тим проблемом и да постављамо та питања“, објашњава Нешковић.
Фестивал је и ове године међународног карактера. Које нас све представе очекују у Дрвенграду?
— Фестивал је сада баш онако прави интернационални после прошлогодишњег који смо пробали да интернационализујемо на све словенске земље. Ове године ширимо се, поред Србије и Русије, на Пољску и велика ми је част и понос да најавим можда најчувенију европску академију, поред ФАМУ у Чешкој, коју очекујемо следеће године, Филмску академију из Лођа која је изнедрила уметнике као што су Полански, Кишловски, Вајда. Они долазе са својом представом у режији Малгоржате Богојевске, која је директорка позоришта у Кракову. Дакле, имамо заиста једну озбиљну селекцију поред Факултета драмских уметности, Академије уметности у Новом Саду и Државне академије из Јарославља у Русији.
Као дугогодишњи селектор ове манифестације, како оцењујете њен развој?
— Ово је четврта година фестивала и он заиста, колико год то звучало као флоскула, расте из године у годину. То се може видети од прве године када није био уопште такмичарског карактера, преко повећања броја награда, повећања броја представа у такмичарском програму, па до ширења на што више земаља. Надамо се да ће следећи, јубиларни пети фестивал трајати и дан дуже и да ће имати чак дуплирану селекцију у смислу квантитета. Дакле, потрудићемо се да следеће године имамо чак осам представа у такмичарској селекцији. Ако не осам, онда шест сигурно — то ја обећавам.
Шта ће се ове године највише вредновати у такмичарским представама? Које награде следују победницима?
— Ове године жири чине једна од можда најталентованијих и најбољих глумица млађе генерације коју смо имали у последње две, три деценије — Јована Стоиљковић, драмски писац и драматург Атељеа 212 Јелена Мијовић и позоришни редитељ Вељко Мићуновић. Они додељују награду „Златни лист“ у четири категорије за најбољу представу, најбољу режију, најбољу глумицу и најбољег глумца. А о критеријумима којима ће се они водити ја као селектор нећу ништа сугерисати.
Како бисте окарактерисали протеклу позоришну сезону? Које су то нове тенденције када је српски театар у питању?
— Тешко је сублимирати српски театар у једну целину зато што то варира од позоришта до позоришта и од идеја уметничких руководилаца тих кућа. Оно што је добра ствар када је у питању театар јесте да нам је позориште и даље једна од најбољих и најпосећенијих уметности у Србији, ако погледамо колико су нам позоришта пуна и узмемо у обзир колико су нам биоскопи празни. Држимо се овог пута, какав је такав нам је. С обзиром у каквом нам се стању налази друштво — позориште нам је супер!
