Кустурица је био модератор у панел-дискусији на тему „Позориште у друштву спектакла“, која је одржана у оквиру Јесењег фестивала позоришта.
Панел-дискусија је заправо разговор о књизи Криса Хеџиса „Империја илузија — крај писмености и тријумф спектакла“, која говори о аспектима америчког друштва на занимљив начин који данас више одговара читалачкој публици од научних теза.
Кустурица је рекао да је ово време потпуно неопаганско, а да је читање мисли, телепатија, била привилегија времена када је држава била део друштвеног табуа.
„Време у којем живимо је потпуно неопаганско и на највећем делу наше планете је офирано и потпуно отворено, оно је у опозицији са том скривеном људском потребом за интимом. Све је на продају и све је уоквирено на перфекцији слике која нас је одвојила од хода ка Светом Тројству, него нас је саме упутила на могућу славу“, истакао је Кустурица.
Према његовим речима, деоба тог простора у фиктивном свету постала је трка за комадом славе и слике која, нажалост, постаје део пропаганде.
Кустурица је додао да је у супротности са том идејом једино вера у апостолско хришћанство које, између осталог, поставља оностране људске вредности, које су давно исписане крвљу и патњом таквог хришћанства.
Он је истакао да је увек заведен светом спектакла који представља продужену руку религиозности.
„Како време одмиче, све више верујем да се Бог може тражити у култури, да је скривен у хемији коју човек лучи у тренутку кад се судара са представом, са узвишеним филмом и спортским догађајем“, истакао је Кустурица.
Оснивач „Кустендорфа“ сматра да у људској подсвести постоје слојеви који су кроз векове претварали човека у једно биће и које, поред својих егзистенцијалних проблема, увек има времена да реагује на оно што се данас погрдно зове спектаклом и што га доводи до катарзе.
Панел-дискусија одржана је у оквиру Јесењег фестивала позоришта „Кустендорф“ у амфитеатру „Ноам Чомски“ у Дрвенграду, пренела је РТРС.
У панел-дискусији, коју је модерирао Кустурица, учествовали су књижевник Милан Ружић, Милорад Вучелић и позоришни редитељи Младен Матерић и Милан Нешковић.
