„Јуче смо имали састанак са комисијом Цариградске патријаршије, на челу са митрополитом пергамским Јованом у вези са овим збивањима у Украјини. Нажалост, патријарх цариградски наставља ту своју причу и неће се тако лако од ње отказати“, рекао је митрополит црногорско-приморски.
Објаснио је да Цариград ставове о украјинском црквеном питању темељи на предавањима о улози Цариградске патријаршије кроз историју, објављено је на сајту Митрополије.
„Али, оно што је њихов проблем и проблем многих других јесте то што не схватају да су се промијенила времена. И ми смо, наш Сабор, написали цариградском патријарху да је прошла епоха константиновска, започета са Светим царем Константином, а онда се завршила 1453. године падом Цариграда под турску окупацију, а и 1918. године мученичком смрћу руске царске породице Романових“, објаснио је Амфилохије.
Митрополит је подсјетио да су словенски народи преко Цариграда примили вјеру православну, а онда, послије тога, и добили самосталност својих помјесних цркава, те да је све то дјело велике Цариградске патријаршије.
Црква некада није била везана толико са влашћу
„Али, ово наше вријеме је другачије, и неопходно је да Црква, поштујући све то што је било кроз историју, ипак своју будућност темељи на оним првим вјековима своје историје, када није била везана толико за власт“, објаснио је митрополит Амфилохије новонастале околности, и поручио да наша црква упућује и моли браћу из Цариграда, да не може више да један одлучује, био он цариградски или београдски (патријарх)“.
Он је подвукао да је сада Свеправославни сабор врховно тијело у Православној цркви, те да проблеми који се данас налазе пред Православном црквом једино могу бити ријешени Васељенским сабором, Свеправославним сабором“.
„Не може се цариградски патријарх називати поглаваром Цркве православне — као што су то записали у том томосу украјинској цркви да је он поглавар Православне цркве, цитирајући тиме цара Јустинијана. То је било у временима јединственога Византијског царства и у временима када су друге краљевине и државе настајале по узору на Византијско царство, па су онда владари, као што је овдје био и наш краљ Никола Петровић, и те како учествовали у животу Цркве и усмјеравали њен живот. Поготово овдје у Црној Гори, гдје је православље било државна вјера, а краљ Никола практично наследио онај дух који су утемељили Свети Петар Цетињски и Петар Други Ловћенски Тајновидац — тај однос између државе и између Цркве. То може да буде тако кад је владар хришћанин. Данас су државе секуларизоване, народи иду тим секуларизованим путевима, владари су често и безбожници, не може се више тако са влашћу. Са свим поштовањем према властима“, казао је митрополит Амфилохије.
Додао је да у Цркви Христовој постоји само једна глава.
„То је Христос. Нема других глава, нити других поглавара. Сви други су апостоли, који свједоче ту главу — Христа као главу Цркве и Цркву као једну, свету, саборну и апостолску, којој ми припадамо и којој служимо“, закључио је митрополит Амфилохије.
