Према студији, скоро 50 одсто материјала о Русији у главним медијима највећих западних земаља негативног је карактера, око 48 одсто текстова је неутрално, док је само нешто више од два одсто текстова о Русији позитивног карактера.
Лидов је рекао да је група стручњака „Русија севодња“ анализирала око 80 хиљада чланака који су објављени у земљама-чланицама Г-7 у првој половини 2019. године.
„Не постоји баланс у покривању дневних догађаја из Русије у највећим западним земљама. Равнотежа је очигледно померена у једну страну — страну негативног осветљавања Русије. Међутим, то није карактеристично само за тематику чланака, него и за начин на који је информација представљена у материјалима“, рекао је Лидов на презентацији истраживања у агенцији МИА „Русија севодња“.
Све што је из Русије је — негативно
Он је такође истакао да постоји јасна корелација са спољном политиком тих земаља — са Француском, Италијом у позитивном смеру, и са САД које су обележиле Русију у својој доктрини о националној безбедности као свог потенцијалног војног противника.
„Јасно је да постоји потпуно негативно осветљавање свега што се догађа са Русијом“, оценио је Лидов и додао да је једнострано извештавање о догађајима у Русији у тим медијима стална тенденција.
DAILY MAIL FRONT PAGE: How can we go to Putin's World Cup now? #skypapers pic.twitter.com/3WHhL75Ccf
— Sky News (@SkyNews) March 12, 2018
„Негативно покривање догађаја није епизода, није се то једном догодило, него је увек тако. Остаје само да закључимо да имамо посла са пропагандом“, резимирао је он.
Студија показује да се посебно истичу британска издања. Њихови материјали чине више од трећине од укупних материјала на тему Русије, а скоро 40 одсто њих носи негативан карактер.
Прва два места међу британским медијима који се издвајају и по укупном броју публикација и по броју негативних публикација о Русији, заузела су два конкурентска таблоида — „Дејли мејл“ и „Дејли експрес“. Они се налазе међу првих десет најтиражнијих британских листова.
Ко је Вил Стјуарт
На листи су и „Дејли мирор“ и „Сан“. Њихови чланци, као и стотине сличних публикација имају неколико заједничких црта — они препричавају чланке руских медија, а испод сваког је потписан исти аутор — Вилијам или Вил Стјуарт. Он је апсолутни рекордер по броју публикација о Русији међу свим западним медијима који имају дописника у Москви. Он ради у Русији од 1992. године.
На сајту „Дејли мејла“ у првој половини 2019. године је објављено око 220 чланака које он потписује — дакле по два сваког радног дана.
Говоримо о само једном листу, а важно је истаћи да Стјуарт пише за десетине медија. На његовом верификованом профилу на сервису MuckRack.com наводе се бар 43 листа за које ради, од Велике Британије до САД и Аустралије.
На сајтовима четири водећа британска таблоида — „Сан“, „Дејли мејл“, „Дејли мирор“ и „Дејли експрес“ откривено је више од 600 чланака из Русије које потписује Вилијам Стјуарт у периоду од 1. јануара до 30. јуна 2019. године.
Запањујућа продуктивност
Тих 600 чланака чини више од 10 одсто свих „значајних публикација о Русији“ у британским медијима према верзији „Русија севодња“. Поређења ради, главни дописник листа „Дејли телеграф“ из Москве Алек Лун за исти период је написао 76 чланака.
Истовремено, идентитет самог Вила Стјуарта загонетка је чак и за ветеране московских бироа за стране медије, а многи га никад нису видели.
Међутим, Вил Стјуарт је и те како стваран, иако је изузетно тајновит. У британском регистру правних лица, према наводима руских медија, он се води као директор агенције „Ист2вест лимитед“, која је регистрована у јануару 1996. године.
Агенција „Ист2вест“ води се као власник готово свих илустрација у Стјуартовим чланцима. У основи, то нису оригинална дела, већ фотографије из репортажа руских ТВ кућа или јавне фотографије са друштвених мрежа.
Запањујућу продуктивност Вилијама Стјуарта објашњава чињеница да су чланци који су објављени под његовим именом, резултат рада не само једног, него целог тима руских новинара који раде у његовој новинској агенцији „Ист2вест њуз“.
