Док је већ одлучено да прва истражна бушотина конзорцијума „Ени-Новатек“ буде избушена ван црногорских територијалних вода, на 22 километра од обале, грчка компанија Енергеан је у фебруару ове године такође извршила 3Д геофизичко истраживање, чији ће подаци, како се очекује, бити прикупљени до краја 2019. године.
Да ли се у црногорском подморју заиста крије црно злато, требало би да се зна до средине 2020, судећи према најавама Владана Дубљевића, директора Управе за угљоводонике Црне Горе, који је љетос на скупу Привредне коморе прецизирао да ће једна бушотина „Ени-Новатека“ тражити нафту на дубини од 6,5 километара, а друга гас на дубини од 1,5 километара.
Он је изразио очекивање и да би Црна Гора требало да има производњу и нафте и гаса, јер је међународна агенција „Мекензи Бут“ Црну Гору сврстала међу 20 најперспективнијих вјероватних нових налазишта угљоводоника.
„Нафтне компаније које се баве истраживањем много ризикују, али зато остварују и веће резултате него оне које се баве трговином угљоводоницима. ’Ени и Новатек‘ су за потребе сеизмичких истраживања црногорског подморја током новембра и децембра прошле године издвојили 2,1 милион евра само за гориво“, прецизирао је Дубљевић, додајући да ће, уколико се пронађу гас и нафта, „Црној Гори припасти од 62 до 68 одсто нето добити од валоризације угљоводоника, по основу пореза, концесионе и других накнада“.
„Направили смо прецизну регулативу да бисмо дефинисали правила, те да не бисмо преговарали о томе са моћним нафтним компанијама, чији су пословни резултати већи од бруто домаћег производа Црне Горе“, казао је он.
Рафинерије не би биле исплативе за Црну Гору
Црна Гора би, уколико се у њеном подморју пронађе сирова нафта, могла постати значајан извозник тог деривата, мишљење је и Роберта Караханаса, директора грчког „Хеленик петролеума“, који је казао да би се у том случају црногорска нафта користила само за извоз.
„Црна Гора нема рафинерије, тако да уколико се пронађе сирова нафта, она се неће користити за потребе државе, већ за извоз“, рекао је Караханас, уз опаску да изградња рафинерија не би био исплатив посао за ЦГ, јер се на десетине њих затварају широм Европе.
„Проналазак би свакако имао велики утицај и држави би донио приходе од продаје сирове нафте“, закључио је Караханас у изјави за РТЦГ.
Опасност по екологију и туризам
Истовремено, иако црногорска влада увјерава да ће јавност бити редовно информисана о статусу истраживања и активностима која се врше у блоковима 4, 5, 9 и 10 у црногорском подморју, (на потезу између Бара и Улциња), све су учесталији апели бројних еколошких удружења, активиста и појединаца који се залажу да се одлучно каже „Стоп бушењу Јадрана“, уз упозорење да „нигдје на Земљи не постоји примјер успјешног опстанка туризма који се заснива на чистој и очуваној животној средини са нафтним платформама“.
И док еколошка удружења и активисти протестују због могуће девастације Јадрана, чини се да се црногорска влада не узбуђује превише. Све упућује да су у Подгорици у потпуности одлучни да, ако за то постоје услови, Црна Гора постане нова „нафтна држава“ на свјетској позорници, те да се потенцијалног нафтног бизниса неће тако олако одрећи.
Следећа година би требало и коначно да дâ одговор да ли Црна Гора заиста „лежи“ на резервама нафте и гаса, а за шта је прву концесију за истраживање, занимљиво, потврдио још краљ Никола 1914. године холандском индустријалцу из Хага Ј. Кокерну и то у рејону Скадарског језера.
