Примиче се време слава када нагло порасте потражња за орахом у Србији, која је иначе скромна као што је и његова производња. Иако смо пети у Европи по броју стабала ораха, којих је нешто мање од два милиона, принос подмири тек половину домаћих потреба, од чега већина оде у кондиторску индустрију.
Извоз је готово непостојећи, напомиње за Спутњик секретар Удружења за биљну производњу у сектору за пољопривреду Привредне коморе Србије (ПКС) Александар Богуновић.
А само Европи годишње недостаје око 100.000 тона ораха. Зашто се српски пољопривредници не опредељују за гајење ове културе која доноси и пристојну зараду, у најгорем случају око 4,0 евра по килограму, која за узгој није тако захтевна?
Зарада на дугом штапу, али...
Србија има климу која погодује гајењу ораха који не тражи толико захтевну примену агротехнике попут других култура. Орах не тражи много воде, пре бербе довољна су само два или три прскања препаратима, што ову воћку чини погодном за гајење на већим плантажама и с малим бројем радника. Производња може да се одвија на различитим типовима земљишта и надморским висинама. Орах трпи различите температурне интервале, зиму и до минус 25, па нема проблема са мразевима.
Богуновић, међутим, напомиње да ће произвођачи моћи да рачунају на зараду само ако „самоникле“ орахе, каквих је добар број у нашим воћњацима, замене добром родном сортом какве су „члендлер“ и „лара“ и све што треба од агротехнике одраде на прави начин, а пре свега припрему земље и садњу. И после свега тога треба чекати.
„Мало је интересовање у суштини зато што је ту зарада на дугом штапу. Од подизања засада ораха први род стиже треће-четврте године, а пун род се дешава тек негде у десетој години. Значи, треба да будете спремни на једну дугорочну инвестицију, прво да улажете, а тек у некој каснијој фази да убирате плодове свога рада“, каже саговорник Спутњика.
То што имамо скоро два милиона стабала ораха и што смо по томе пети у Европи, много је мање битно и од тога колико су стара та стабла и који су сортименти у питању. Најбољи доказ за то је што немамо устаљену производњу на коју колико-толико можемо да рачунамо.
„Нама производња осцилира од 10.000 до 25.000 тона, а то је велика осцилација. То говори да нема толико плантажних засада колико је то више-мање производња организована на мањим површинама, непримењивањем адекватне агротехнике. И принос може да буде од 3,5 до 4,0 тоне, а може и од 1,5 до 2,0 тона по хектару. А то је велика разлика између 1,5 и 4,0 тона приноса. Највећа разлика у цени се остварује управо због сорти и онога што тржиште тражи“, објашњава Богуновић.
Пола века експлоатације
Он напомиње да је производња добра када се ради како треба, али да треба доста времена да произвођач дочека да станете на зелену грану. Орах почиње да рађа после три године и то око неколико килограма по стаблу, у седмој нешто више, а у десетој достигне пун род од око 4,0 тона по хектару, што се сматра добрим приносом.
Код других биљних врста, како каже, у трећој години већ приходујете нека средства, а у седмој години сте у пуном роду. И то је највећи проблем што се наши људи не одлучују да уђу у тај ризик.
„Као и у свему, морају да се прате трендови и мора се бити спреман на дуже чекање, што код нас није баш тако честа ситуација. Више се људи, на пример, опредељују за лешник који је захвалнији у том смислу. Он брже дође на род, имате организовану производњу, организован откуп“, указује стручњак ПКС.
На напомену да је и век тих других врста знатно краћи од ораха, који траје 60 година а његова пуна експлоатација је практично пола века, Богуновић каже да је то тачно и да је на дуге стазе, уз спремност да се чека, то јако добра инвестиција.
Светска производња ораха последњих година је готово удвостручена и у сталном је порасту. Процењује се да износи око 700.000 тона, а да половину тога произведе Кина као највећи произвођач. Иза ње су САД, а потом Иран, Чиле, Турска, Украјина. Места на светском тржишту има, тим пре што су Турска и још неки већи европски извозници смањили продају.
Међутим, ми бисмо, као и у много чему другом, ако је икако могуће, зараду преко ноћи.
