Истовремено, председник комитета за међународне послове руског Савета Федерације Константин Косачов изјавио је да ова иницијатива „јасно показује да Вашингтону, у суштини, и није потребна никаква равнотежа снага, већ само једнострана војна надмоћ“.
Само један разлог
„Зато су били поништени и Споразум о ракетама средњег и кратког домета, и онај о смањењу офанзивног наоружања; уколико неко крене са кршењем неког споразума, разлог може бити само један: тај неко жели или да ограничи, или да сакрије од својих партнера или конкурената сопствена кршења разних других обавеза, по основу разних других споразума“, рекао је Косачов.
Професор Дмитриј Суслов са московског Факултета за међународну економију и политику, одличан познавалац америчке унутрашње политике, каже за Спутњик да је све ово, пре свега, знак да су САД решене да себи осигурају максималну слободу у креирању одбрамбене политике, у светлу најновијег заоштравања односа с Русијом и Кином:
„То појашњава њихову жељу да, након напуштања Споразума о ликвидацији ракета средњег и кратког домета, изађу из још једног међународног договора, а уједно је и потврда да је таква политика потпуно независна од фигуре Џона Болтона“.
Наиме, истиче Суслов, многи сматрају да су САД изашле из Споразума о ракетама средњег и кратког домета јер је Болтон у том тренутку био Трампов саветник за националну безбедност, али сада је јасно да, без обзира на то што њега нема већ месецима, постоји консезус републиканске елите и актуелне администрације.
„Тај консензус је далеко шири од појединачних личности, као што су Доналд Трамп или Џон Болтон. Главни узрок тог консензуса је теза да ће Вашингтон ефективније обуздавати Русију и Кину ако нема ограничења у сфери војне политике; они, дакле, желе да заплаше Русију могућом новом трком у наоружавању, а полазе од тога да ће у тој трци, ако до ње уопште дође, свакако победити, јер имају снажније економске ресурсе“, каже Суслов.
Америка сваљује кривицу на другога
Американци су, наглашава члан руске Академије војних наука Владимир Козин, и раније упозоравали да ће изаћи из Споразума о отвореном небу, али је занимљиво што сада, директним оптужбама, настоје да створе утисак да је за то заправо крив неко други.
„Они сами су више пута кршили тај споразум. На пример, забранили су руским групама извиђачких авиона да у оквиру Споразума прелећу Аљаску и Хаваје, где се налазе амерички системи противракетне одбране; пробали су да спрече и добијање сертификата за опрему за праћење на терену и њено инсталирање, као и да забране прелете с таквом опремом, што је само по себи грубо кршење споразума. Друга оптужба тицала се прелета њихових извиђачких авиона из правца Москве ка Калињинграду, ваздушном трасом исток—запад ка аеродрому ’Храброво‘. За то ми нисмо дали сагласност, јер Споразум не дозвољава пресецање путничких ваздушних линија“, каже Козин.
Упитан шта све ово може да значи за Русију, а шта за свет, Дмитриј Суслов за Спутњик каже да ће то бити озбиљан ударац и за међународну, али пре свега за европску безбедност.
„Споразум о отвореном небу је последњи правно-обавезујући споразум о контроли наоружања у Европи, и уједно последњи механизам који омогућава већу транспарентност и предвидивост војне политике. Омогућавао је да се прати шта друге земље-учеснице Споразума раде у војно-нуклеарној области, а нарочито у условима тренутних тензија у односима Русије и САД, и Русије и НАТО-а. Вашингтон, очигледно, сматра да ће више добити него изгубити изласком из Споразума, без обзира на то што се тиме губи део транспарентности и могућност контроле над руском територијом и војном политиком“.
Сценарио који не чуди
Владимир Козин додаје да се Американци, по правилу, негативно односе према билатералним, али и међународним споразумима у сфери контроле наоружања, и да овај нови сценарио никога не треба да чуди.
„Споразум је представљао одређену меру поверења, јер је потписан у периоду када је између Руске Федерације и држава-чланица НАТО-а то поверење постојало. Веома је жалосно што се САД спремају да кажу ’збогом‘ и овом међународном документу; Русија остаје при ставу да неће прва излазити из Споразума, иако је досад имала довољно основа за то. Али, у случају да се САД прве повуку, мислим да и ми треба да изађемо из Споразума, из једноставног разлога: ако га Вашингтон напусти, онда Русија више не може да врши инспекцију над америчком територијом. Притом, ни савезници САД, земље-учеснице споразума, на пример Велика Британија и Француска, више неће спроводити извиђачке летове над америчком територијом; дакле, све ће ићи у корист само једне стране. Остале земље-учеснице, њих 33, изводиће летове над руском територијом у оквиру одредби Споразума, и предаваће те информације Американцима, а Русија неће ништа добити заузврат“, каже Козин.
Наш саговорник додаје да су Американци, по свему судећи, заборавили да у сфери контроле наоружања постоје веома стриктна правила и принципи једнакости, односно недељиве безбедности; чим се тај принцип наруши, одговор друге стране мора да уследи без икаквог одлагања, закључује саговорник Спутњика.
