Светске залихе нафте износе 1,66 билиона барела, од којих се у Венецуели налази 298,4 милијарде барела, у Ирану 157,8 милијарди, у Русији 80 милијарди.
„Ако се саберу обими залиха нафтних ресурса у тим државама, њихов удео износи 51 одсто од топ 30 држава-лидера по залихама и скоро 33 одсто светских залиха нафте. Ако на списку санкција уђе Катар, који је изашао из ОПЕК-а 2018. године и који подржава Иран, та цифра ће износити 34 одсто“, додала је Лебединска.
Експерт је објаснио да су Русија, Иран и Венецуела 2015. године обезбеђивали 21,75 одсто дневне производње у свету. Тада је Русија производила 10,1 милион барела дневно, Иран — 3,1 милион барела дневно, Венецуела — 2,5 милиона барела дневно.
„Активност САД на политичкој арени је довела до тога да се петина производње нафте нашла под санкцијама“, нагласила је Лебединска.
По њеним речима, у позадини тога САД повећавају свој извоз.
„САД производе 9,8 одсто више од Русије. У поређењу са 5. октобром 2019. године, производња у САД је износила 11,8 милиона барела дневно, у Русији — 10,7 милиона барела дневно. Ако је раније око 95 одсто америчке нафте куповала Канада, сада 25 одсто отпада на Европу“, објаснио је експерт.
