На листи су се нашле управо економске силе чија привреда значајно утиче на економије других држава и у крајњем креира ону глобалну.
Први на листи је Хонг Конг, велики међународни финансијски и трговински центар. Та специјална административна област Народне Републике Кине је након петомесечних протеста грађана ушла у „техничку рецесију“.
Следи Велика Британија, чија је економија, суочена са неизвесном ситуацијом око изласка те земље из ЕУ, недавно забележила први пад привредне активности од 2012. године, а у случају „брегзита“ без договора би могла да заврши у рецесији.
Криза и у Немачкој
Рецесија прети и Немачкој, највећој европској привреди, која се бори са слабљењем производног сектора, посебно са мањом глобалном продајом аутомобила.
На листи је и Италија, четврта највећа привреда у Европи, која је у другој половини 2018. године била у техничкој рецесији и суочава се са сталним економским неприликама због слабе продуктивности, високе незапослености, огромног дуга и политичких превирања.
Кинези успоравају
Услед трговинског рата Кине и САД, кинеска привреда наставила је да успорава. ММФ је упозорио да ће светска економија забележити раст од свега три одсто у овој години, што је најслабије од глобалне кризе из 2008. године.
Професор на Економском факултету у Београду Дејан Шошкић каже да су то лоше вести и да су јасан знак да свет не може очекивати раст као раније.
Он за Спутњик објашњава да ће доћи до успоравања и смањивања привредне активности, што није добро за већину земаља у свету, јер економски проблеми лакше се решавају када постоје више стопе привредног раста — и по питању дуга у односу на БДП и по питању евентуалног раста дохотка грађана, односно животног стандарда.
Преливање на Србију
„Србија, ослоњена на ЕУ, пре свега на Немачку и Италију, осетљива је на то шта се дешава у те две земље и тешко је да ми, али и регион имамо динамичније стопе раста уколико видимо посустајање економске активности у тим двема земљама. Ти негативни ефекти из великих економија преливају се на све земље са којима се те економије налазе у трговинским везама. Неколико великих држава у економском смислу одређују судбину света у целини“, истиче Шошкић.
Саговорник Спутњика указује на то да ће земље у којима је рецесија бити мање расположене да инвестирају у иностранство што ће се одразити и на трговину. Он напомиње да се у земљама као што је Кина, које имају хроничан суфицит у размени са иностранством и велику количину девизних резерви, неће битно променити њихова дугогодишња стратегија давања зајмова другим земљама.
„Видимо да су Америчке федералне резерве (ФЕД) склоне томе да поново обарају каматне стопе. Дакле, период са нестандардним мерама монетарне политике, који за последицу има екстремно ниску цену новца, биће пролонгиран дуже него што се очекивало. Та ниска цена новца може да помогне привредама неких земаља којима ће омогућити и релативно повољније финансирање, као што је случај и са Србијом где имате пад каматних стопа за наш јавни дуг на међународном тржишту“, напомиње Шошкић.
Он, међутим, упозорава да ће то што се не креира нова економска активност отежавати враћање дугова, јер колико год они били јефтинији биће тежи за враћање уколико нема неке јаче стопе привредног раста.
Негативан ефекат санкција
Шошкић напомиње да велике економске силе још од 2008. године покушавају да обнове економску активност кроз монетарну политику — ниским каматним стопама и јефтиним новцем, али се испоставило да је ефекат тога доста ограничен. Наш саговорник указује на то да би било врло важно ако би се престало са сталним увођењем додатних отежавајућих момената који, по правилу, проистичу из политичког домена.
Он то илуструје примером увођења санкција Русији, што је у највећој мери утицало управо на европске земље. Наравно, погодило је и Русију и то није добра ствар, то не поправља економску ситуацију, истиче Шошкић и наводи најновији случај трговинског рата САД са ЕУ и Кином.
„Тако се креирају тензије у економским односима пре свега из политичке сфере и оне отежавају привредни раст и заправо га смањују. Све то скупа води ка успорењу економске активности. Политичари који заговарају ту врсту односа у свету тога можда нису ни свесни у потпуности“, упозорио је Шошкић.
