Савез десничарских странака предвођен доскорашњим италијанским вицепремијером Матеом Салвинијем победио је на регионалним изборима у Умбрији и тако преузео историјско упориште левице и нанео озбиљан ударац владајућој коалицији у Риму.
Истовремено, у источној немачкој покрајини Тирингији, Левица и партија крајње деснице АфД укупно су добиле више од половине гласова, док су демохришћани (ЦДУ) Ангеле Меркел претрпели велике губитке завршивши на трећем месту.
Јача италијанска десница
На питање какав је значај победе такозваних „популиста“ у Италији и Немачкој и какав тренд показују, Милан Игрутиновић са Института за европске студије одговара да је победа Лиге у Умбрији одлика стања на терену у читавој држави.
„Чини се да последњих година раст најпре Покрета ’Пет звезда‘, па онда и раст Лиге, која покушава да постане такозвана десна национална партија која је против оних етаблираних елита у Риму, заправо указује на то да је тај протестни глас грађана који су у суштини незадовољни стањем по дубини још врло активан и да разне партије покушавају да се помере према очекивањима грађана. У последњих годину или две Лига је у томе најуспешнија, док се позиција Покрета ’Пет звезда‘, који је до пре пар година успевао да буде главна протестна снага, али је уласком у власт постао одговаран за стање у друштву, осетно осипа“, примећује Игрутиновић.
Увертира за Салвинија
Истовремено, додаје наш саговорник, избори у Умбрији су за Матеа Салвинија добра увертира за предстојеће изборе у једној још значајној италијанској покрајини.
„То што је читава десна коалиција коју чине Лига, Форца Италија и Фратели ди Италија убедљиво победила на овим изборима показује да је дошло да поларизације гласова између две групације — оне коју предводи Салвини и групације која на националном нивоу представља власт. Салвини је тиме сигнализирао да је популаран, да жели нове изборе и он у суштини очекује изборе у Емилији-Ромањи у јануару. Он жели да покаже да ако већ не може да добије националне изборе и узме власт на националном нивоу, да то може да уради на регионалном нивоу“, објашњава Игрутиновић.
Удар на естаблишмент
Спољнополитички аналитичар, историчар Саша Адамовић за Спутњик каже да резултати регионалних избора у Италији и Немачкој показују да се наставља тренд раста антиестаблишмент странака који је започет пре неколико година у ЕУ, а који је експлодирао после мигрантске кризе.
„Очито је да елите које су до сада заправо контролисале власт у ЕУ или у најзначајнијим државама ЕУ имају великих проблема, њихов рејтинг је у паду и велико је питање да ли могу да се опораве. Показало се да непринципијелна коалиција Демократске странке и Покрета ’Пет звезда‘ нема никаквог легитимитета да даље води Италију, јер обе странке губе на популарности због те коалиције. Наиме, Покрета ’Пет звезда‘ издао је све политичке идеале са којима су и достигли велику популарност, а демократе по сваку цену желе да задрже ’статус кво‘. Са друге стране, коалиција Салвинијеве Лиге, странке Форца Италија и странке Фратели ди Италија би после следећих избора вероватно могли да рачунају на резултат од преко 50 одсто, што би омогућило да Салвини постане председник Владе и влада Италијом у пуном капацитету“, сматра Адамовић.
Успон Алтернативе
Са друге стране, напомиње Адамовић, оно што се догађа у Немачкој показује да су естаблишментске странке попут ЦДУ Ангеле Меркел и Социјалдемократске партије у великим проблемима и можда су дошле до оне тачке када је њихов међусобни разлаз постао неминован.
Истовремено, претходних година смо сведоци успона Алтернативе за Немачку (АфД), која је за веома кратко време ушла у све покрајинске парламенте и након последњих парламентарних избора значајно је заступљена у Бундестагу.
„Њихова снага налази се у источним покрајинама Немачке, што су показали регионални избори у Саској и Бранденбургу, а сада је на ред дошла и Тирингија. Занимљиво је то што Алтернативу за Немачку у Тирингији предводи можда најконтроверзнији лидер те партије Бјерн Хеке, који ће можда захваљујући том резултату постати један од најважнијих лидера Алтернативе на националном нивоу, а како предвиђају неки аналитичари, можда ће целокупну Немачку политику гурнути удесно“, примећује Адамовић.
Исток у десно
Према Игрутиновићевим речима, гласање у Тирингији је важно, иако та покрајина није, на неки начин, репрезентативна за целу Немачку.
„Међутим, наставља се тренд да исток Немачке гласа осетно другачије од онога што се дешавало на парламентарним изборима, па је раскорак између запада и истока још више потврђен на овим изборима. Наиме, Левица и АфД-а су у збиру имали преко 50 одсто гласова, иако су на потпуно различитим половима. Дакле, та врста протеста који сада долази и са леве и са десне стране остаје јака у Источној Немачкој. Сада су у Немачкој актуелне дебате да ли је цела инклузија Источне Немачке у Западну била ефективна и који су то културни обрасци на делу“, напомиње Игрутиновић.
Напади не утичу на гласове
Како каже наш саговорник са Института за европске студије, након терористичког напада у Халеу почетком октобра, када је један десничар испред синагоге убио двоје људи, многи из ЦДУ-а и Социјалдемократске партије оптужили су АфД и њихову реторику против миграната за стварање атмосфере која је довела до тог напада.
„Чини се да то није имало ефекта ни у ширем смислу, а поготово не на бираче АфД-а, па је питање како ће се друштво одредити према таквим догађајима, нападима који сада не долазе од исламиста, већ од радикализованих десничарских белаца против мањина, у овом случају Јевреја, а знамо тежину историје тога у Немачкој. Дакле, питање је како ће се даље водити политика када то нема утицаја на бираче АфД-а или им то није претерано битно“, категоричан је Игрутиновић.
У децембру, каже, социјалдемократе чекају унутарстраначки избори, а треба имати на уму да једна врло јака струја заговара излазак из коалиције са ЦДУ-ом. Наиме, добар део странке ту коалицију криви за пад сопственог рејтинга.
„На тим изборима, као и на изборима у Италији у јануару у Емилији-Ромањи, биће јасније да ли су ово трендови или су просто неки ’блипови‘ на радару који хватају само локалне и регионалне трендове, али не и неку ширу националну политику“, закључује Игрутиновић за Спутњик.
