Доњи дом Конгреса САД, у којем већину имају демократе, усвојио је са 405 гласова „за“ и 11 гласова „против“ резолуцију у којој се истиче да је убиство 1,5 милиона Јермена у тадашњој Турској, од 1915. до 1923. године — геноцид.
Резолуцију је предложио демократски посланик и председник јерменског кокуса Адам Шиф, који је њено усвајање тражио 19 година.
После неуспелог пуча — геноцид
Усвајањем резолуције Представничког дома Конгреса САД, којом је турски злочин над Јерменима од 1915. до 1923. године проглашен геноцидом, може се видети намера да се политички искористи нешто што јерменском кокусу 19 година није полазило за руком, каже за Спутњик Александар Гајић са Института за европске студије.
Он додаје да је давно требало донети такву резолуцију, али се то избегавало због стратешке сарадње САД и Турске, која је успостављена и пре Ердогановог доласка на власт.
„Међутим, односи између САД и Турске драстично су се променили након неуспелог покушаја пуча, који се десио у Турској 2016. године. После тог пуча Турска почиње да игра све самосталнију политичку улогу, односно да лавира између различитих интереса и сила“, оцењује наш саговорник.
Према његовим речима, Турска је у самопрокламовану безбедносну зону од 30 километара у Сирији ушла уз прећутну сагласност САД и у договору са Русима, а захтева да се из те зоне повуку Курди.
Инструментализација злочина
Гајић оцењује да се то види из тога што су Американци запретили Турцима санкцијама кад су кренули у ту акцију, а после тога је дошло до примирја које је Доналд Трамп испословао, што је тад изгледало као спољнополитички успех америчког председника.
„Овај потез Конгреса представља неки покушај удара на Трампа од стране демократске већине која му је ненаклоњена, у врло сложеној ситуацији у Сирији кад он покушава да избоксује неки поен за своју администрацију. А са друге стране циљ је да се заоштре даљи односи са Ердогановом Турском и да се, заправо, инструментализује та трагична ситуација са Јерменима. Зато се у овом моменту у Конгресу доноси та резолуција“, објашњава Гајић.
Према његовим речима, позив на разговор који је Министарство иностраних послова Турске упутило америчком амбасадору у Анкари је логичан, јер Турска са становишта својих националних интереса мора да реагује на нешто што доживљава као „потез уперен против кемалистичке Турске и османског наслеђа“.
Подсећамо, Турска је одбацила и део резолуције Доњег дома Конгреса, који се односи на увођење санкција Турској због антитерористичке операције „Извор мира“ на североистоку Сирије.
Дипломатска игранка
„То ће се сигурно у некој мери у наредном периоду одразити на билатералне односе САД и Турске, који већ више од три године нису добри, односно драматично су промењени у односу на деценије пре тога“, каже Гајић.
Реч је о једном удару демократа на Трампа, али он неће бити одвећ драматичан, нити ће из корена променити турско-америчке односе, нити ће преокренути односе Турске у Сирији у вези са споразумом који Анкара има са Трампом, сматра наш саговорник.
Турци просто морају да испоштују договор како не би били изложени мерама актуелне америчке администрације, али свакако морају и да реагују на овакву резолуцију Конгреса САД.
Саговорник Спутњика не искључује могућност да ће Турска повући амбасадора из САД на консултације и додаје да ће вероватно упутити неку протестну ноту са „неком својом верзијом те историјске приче“.
Каменчић у Трамповој ципели
Кад је реч о Трампу, он је покушао да сачува Турску као савезника и покаже да је Америка кључни играч који својим потезима може да задржи Турску у савезничком односу са САД, али резолуција „погоршава његову ситуацију и наноси му неку штету, нарочито после успеха у вези са убиством Ел Багдадија“.
Резолуција Трампу несумњиво прави проблем више него што му непосредно доноси негативан поен, оцењује Гајић.
„Прави му проблем јер компликује односе са Турском, које он покушава да нормализује и изглади, јер је пуч из 2016. године, који је представљао кључ преокрета турске спољне политике, заправо последица деловања претходне Обамине администрације и ’дубоке државе‘ са којом се Трамп такође рве. У том смислу, он сад види да демократска већина прави тај проблем и наступа са позиције ’дубоке државе‘“, објашњава саговорник Спутњика.
Трамп може да доживи резолуцију Представничког дома Конгреса САД као неко ремећење његовог покушаја да нормализује односе са Турском и да спречи да Анкара „искаче“ у својим спољнополитичким авантурама и ради нешто мимо Американаца и насупрот америчким интересима, закључио је Гајић.
