Клачар додаје да утицај Твитера у Србији још није велики, будући да, према последњим Цесидовим истраживањима, налог на тој друштвеној мрежи има око осам одсто популације млађе од 65 година, али то не значи да су сви они активни корисници те мреже.
Други разлог зашто забрана неће битно утицати на политичке актере у Србији је тај што оглашавање, односно плаћене кампање на Твитеру у Србији нису досад биле толико изражене.
„Карактеристика српског Твитера јесте да је то ’најполитичкија‘ социјална мрежа, мрежа у којој су већински корисници мушкарци, то је политизована мрежа у којој је политика једна од главних тема, али политичко оглашавање, односно плаћени садржаји нису били толико изражени у српским кампањама“, каже Клачар.
У том смислу, одлука неће имати велике последице по планове домаћих политичара, јер се може очекивати да ће та средства која политичари буду имали за политичко оглашавање ићи на неке друге медије, оцењује извршни директор Цесида.
„То се односи превасходно на телевизију — ко буде имао новца да плати, потом на онлајн портале, Фејсбук и Инстаграм као социјалне мреже које имају веће домете, и на крају на штампу“, оцењује саговорник Спутњика.
Међутим, сматра Клачар, политичке кампање у Србији ће и у будућности бити развијене на Твитеру, али кроз „редовне формате“.
„Инстаграм“ власт и „Твитер“ опозиција
Много би веће последице биле уколико би се слична забрана или неки лимити увели на Фејсбук или Инстаграм уколико говоримо мрежама, или уколико би се лимити увели на телевизијама, додаје он.
Хвала на залагању и подршци европским интеграцијама Србије. Вечерас у Бриселу на опроштајној вечери коју приређује висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику @FedericaMog pic.twitter.com/6vpx0IOlKj
— Александар Вучић (@predsednikrs) October 29, 2019
„То не значи да ће Твитер престати да буде то што је данас — у суштини један од врло важних канала комуникације већине политичких странака у Србији. Мало више опозиционих него позиционих, јер ако пажљиво посматрате те активности, видећете да је СНС, као најснажнија странка, више окренут Фејсбуку и Инстаграму, сам Вучић је више окренут Инстаграму него Твитеру, док је опозиција на неки начин мање-више окренута Твитеру, а и већину својих онлајн активности неретко је свела на ту мрежу“, закључио је Клачар.
Извршни директор компаније „Твитер“ Џек Дорси саопштио је да ће забранити све видове политичког оглашавања на тој друштвеној мрежи широм света, уз опаску да би домет политичких порука „требало да буде заслужен, а не купљен“.
Одлука о забрани политичког оглашавања ће ступити на снагу 22. новембра и важиће за све изборне огласе, као и за огласе који су повезани са политичким питањима.
Најновији потез „Твитера“ потпуно је супротан одлуци ривалске друштвене мреже „Фејсбук“ која је раније овог месеца саопштила да неће проверавати нити уклањати огласе које објављују политичари.
