Инжењери Научно-истраживачког института за радио-везе на великој удаљености су средином деведесетих година прошлог века почели са развијањем двокоординантне радарске станице 29Б6 „Контејнер“. Принцип рада тог радара заснива се на одбијању радио таласа од јоносфере Земље: сигнал који је усмерен према њој под одређеним углом одбија се од јонизованог атмосферског слоја, погађа мету и враћа се у пријемник.
На тај начин се одређује тачна локација објекта, његова брзина, смер летења. „Контејнери“ су предвиђени за откривање аеродинамичних мета на висинама до 100 километара.
Према речима инжењера, нови радари имају могућност да откривају и прате велике и релативно споре објекте, као што су авиони и крстареће ракете, али и хиперсоничне ракете на рекордном растојању од три хиљаде километара.
„Контејнер“ може истовремено да држи на нишану 5.000 ваздушних објеката различитог типа и карактеристика.
Први примерак „Контејнера“ постављен је на борбену дужност 2013. године. Предајник се налази у Нижегородској области, док је пријемник у Мордовији. Станицу су сместили у унутрашњост земље, одакле ће контролисати ваздушни простор суседних земаља, с обзиром на то да „Контејнер“ има мртву зону од 900 километара.
Под контролом првог „Контејнера“ је велики део Европе, као и основне зоне где су базиране НАТО снаге.
Према речима генералног директора Научно-истраживачког института за радио-везе на великој удаљености (НИИДАР) Кирила Макарова, у будућности ће такве станице покривати Русију са свих страна. Планирано је да се „Контејнери“ лоцирају на Далеком истоку, северозападу и југу.
Још један нови елемент система за упозорење о ракетном нападу су обалске радарске станице дугог домета „Сунцокрет“. Такви радари ће контролисати ваздушну и водену зону у приобалној економској зони Русије.
Њихове могућности су скромније него код „Контејнера“, јер станице делују на удаљености до 450 километара. Једна од главних предности „Сунцокрета“ је то што може да функционише у свим временским условима. Такође успешно открива бродове и авионе, израђене помоћу „стелт“ технологије, као и конвенционалну технику. У потпуно аутоматском режиму станица истовремено открива и прати до 300 поморских и 100 ваздушних мета. Радари шаљу информације у командна места обалске страже, која доноси одлуку о активирању ПВО система. Војска Капсијске флоте, која је прва опремљена радарском станицом „Сунцокрет“, тврди да је помоћу радара много лакше пратити одређену водену акваторију и ваздушни простори изнад ње.
Касније је Русија распоредила „Сунцокрете“ још на две локације — на Далеком истоку и на Балтику.
Интерконтинентална претња
Упркос високој ефикасности, „Сунцокрети“ и „Контејнери“ су само помоћна средства у оквиру Система за упозорење на ракетни напад. Главну улогу играју станице „Вороњеж“, које су предвиђене за откривање пре свега балистичких интерконтиненталних ракета.
Прву модификацију радара „Вороњеж-М“, који је смештен у Лењинградској области, војска је добила 2006. године. Он покрива простор од Марока до Свалбарда.
Копнене радарске станице се налазе у Калињинградској, Иркутској, Оренбуршкој области, као и у Краснодарској, Краснојарској и Алтајској покрајини. Још један радар „Вороњеж“ ће до 2024. године бити распоређен на Криму.
