Уметници београдског балета били су током протекле две седмице у прилици да присуствују мајсторским радионицама руског балетског уметника Дмитрија Антипова који је у Београд дошао на позив директора Балета Народног позоришта Константина Костјукова.
Циљ посете Дмитрија Антипова била је припрема нових балетских представа, као и уметнички рад с београдском балетском трупом.
„Наш сусрет је допринео да се успостави још један културни мост између Русије и Србије“, рекао је руски уметник у разговору за Спутњик.
Према његовим речима, двонедељна сарадња била је прилика да се разговара о низу нових пројеката, почев од постављања дела класичног балета која чине основу репертоара Балета Народног позоришта, до припреме нових, модерних балетских минијатура и једночинки које су „врло актуелне у савременој кореографији“.
Уметник није желео да открива о каквим је конкретно пројектима реч, јер сматра да је још рано да се о њима говори, али је напоменуо да је међу њима и једна кореографија која повезује националну традицију и музику Србије и Русије.
Главни утисак Дмитрија Антипова након рада с уметницима београдског балета јесте да је то врло разнородан колектив, чијим је члановима, међутим, заједничко то што, без обзира на ниво професионалног искуства и талента, воле оно чиме се баве и разумеју суштину балетске уметности и професије, којој се мора посветити највећи део живота.
„И Константин Костјуков и сви педагози труде се да томе науче младе колеге, а старије генерације балетских уметника се труде да то учврсте и да не испусте. Народно позориште у Београду чува најбољу балетску традицију, али је истовремено отворено за ново и савремено, што може да изазове само радост“, наводи Антипов.
Плес душом
Говорећи о светском угледу и популарности руског балета, Антипов је нагласио да ту и нема тајне.
„Ми плешемо душом. Уметници, наравно, носе моћну балетску традицију коју су неговали у себи, то их чини изванредним плесачима, али није довољно плесати ради плеса. Потребно је да уметник разуме о чему са сцене говори гледаоцу, шта жели да му исприча, каква осећања жели да понесе. Тада његов плес постаје истинит. Било који човек, чак и онај који никада раније у свом животу није гледао балет, када види таквог уметника на сцени, увек ће поверовати у њега, плакаће и смејаће се заједно с њим. Управо се по томе издваја руска школа балета“, наглашава Антипов.
Као балет-мајстор, Антипов, како каже, не може да размишља само о својој уметничкој путањи, него и о генерацијама које га следе, због чега је педагошки рад један од најважнијих задатака којима се бави.
„Ту је, наравно, и рад у театру, кореографски рад. Пре две године сам у оквиру Уфинског театра опере и балета (то је прва сцена на којој је Рудолф Нурејев почео да наступа пре одласка у Маријински театар), отворио међународну кореографску радионицу, чији сам уметнички руководилац. То отвара могућност креирања новог репертоара, нових кореографија које ће бити разумљиве сваком узрасту. И, наравно, плес! Ја не напуштам сцену. Наступаћу док год будем осећао да могу достојанствено да изгледам на сцени, да радујем гледаоце и да проналазим нове, интересантне, упечатљиве начине да се изразим“, каже Антипов.
Уметност јача од политике
Истакнути балетски уметник каже да ни у Лондону, у којем ради као педагог у школи руског балета, а ни на другим тачкама широм света у којима наступа и преноси знање, не наилази на проблеме који проистичу из политике.
„Проблеме немам. Тешкоћа има, али за мене је свака тешкоћа — нова могућност. Можда је то зато што се од детињства бавим балетом и што су ме као дете учили да је балет, односно било која врста уметности — међународни језик који омогућава да се отворе врата и срца људи у било којој земљи. Колико сам само пута у некој другој земљи имао могућност да изађем на сцену и да покажем оно за шта живим, за шта живе театар и уметници с којима радим“, наводи Антипов.
На питање како одговара на питања у вези с разним скандалима у британској јавности чији је циљ дискредитовање Русије, попут инцидента с тровањем Скрипаља, Антипов каже да, заправо, и не зна много о томе, јер живи у другачијем свету и не прати вести те врсте.
„Наравно, ја сам обичан човек који такође спрема вечере и сусреће се с пријатељима, притом из разних земаља, али мислим да је то средина која сама по себи наводи људе да не постављају чудна питања. То нас само по себи некако мимоилази и ја сам веома захвалан управо својој професији и уметности што ме штите од повремено потпуно непредвидивих ситуација“, закључује Антипов.
