Обим приобалног отпада 2018. године износио је 200 милиона кубних метара, што је за 27 одсто више него претходне године, упозорило је Министарство за заштиту животне средине Кине, издвајајући као најугроженије реку Јангце и Бисерну реку, као и приобалну линију на истоку земље.
Професор Школе за истраживање животне средине на Универзитету Цингхуа Џуо Ђиан истакао је да Кина улаже доста напора да исправи ту ситуацију. Само ове године власти су издвојиле седам милијарди јуана за пречишћавање водних резервоара. Један од главних циљева је да 73 одсто вода Бохајског мора, које је део Жутог мора, буду безбедне за животиње и људе.
„Кина је спровела велики број истраживања у области пречишћавања отпадних вода, чији је главни фокус повећање ефикасности пречишћавања и смањење потрошње енергије. Поред тога, фокусирани смо на уклањање потенцијалних загађивача и на побољшање техничке опреме великих постројења за пречишћавање отпадних вода. Власти улажу доста напора у решавање тог проблема. Министарство за заштиту животне средине је поставило ограничење на обим емисије штетних материја и формирана је ревизиона група за истрагу о прекршајима предузећа“, рекао је професор.
Истовремено, власти имају дилему. Наиме, у покушају да заштите реке и побољшају животну средину у градовима, принуђене су да померају индустријске зоне према обали.
Осим индустријског ђубрета, велики проблем представља избацивање кућног смећа у отпадне воде, које одатле брзо доспева у реке или океан. Почетком године Кина је усвојила закон о сортирању отпада и повећала број фабрика за прерађивање.
Према подацима Министарства трговине за 2017. годину, Кина је прерадила 282 милиона тона метала и пластике. А од прерађене пластике, рецимо, Кина производи одећу, канцеларијски намештај...
У јануару ове године Министарство за заштиту животне средине Кине је објавило експерименталну схему о стварању 10 градова са „нултим нивоом отпада“.
„Данас у Шангају влада политика сортирања отпада. То је добар пример за читаву државу. Верујем да ће следећи корак бити реализација таквог програма и у Пекингу. Затим ће уследити побољшање технологија за прераду чврстог отпада. И Кина, заједно са развијеним земљама, може постепено да смањи ниво отпада који иде у океан“, рекао је професор Џуо.
Велики део отпада у водним резервоарима је пластика. Кина је највећи произвођач и извозник производа од пластике са чак 30 одсто укупног светског обима. Међутим, то не значи да је Кина основни загађивач светског океана. Индонезија, Филипини, Тајланд и Вијетнам бацају више пластике у океан, него остатак света заједно.
