Јан Черногорски (75) је по образовању правник, а седамдесетих година прославио се као адвокат, бранећи дисиденте и вернике. Нешто пре револуције 1989. године и сам је, као дисидент, доспео у затвор.
„Нисам био дуго у затвору, провео сам тамо отприлике три месеца и две недеље. Затворили су ме зато што сам издавао забрањени часопис ’Братиславски лист‘, који је био против комунистичког режима. Тамо сам био наведен као издавач. Такође сам био ухапшен јер сам 21. августа 1989. године позвао људе да положе цвеће на места где су 1968. године, приликом уласка трупа Варшавског уговора, војници пуцали на наше људе. Трећи разлог је био тај што сам у јулу 1989. године поред статуе генерала Штефаника (Милан Растислав Штефаник, словачки астроном, политичар) у једном селу, захтевао да се одрже слободни избори. Зато су ме ухапсили и оптужили за припрему нереда против социјалистичког режима“, присећа се Черногорски.
После тога Черногорски је дуго био на руководећим позицијама: деведесетих година је био премијер, министар спољних послова и министар правде.
„Морам рећи да у новембру 1989. године нисмо мислили да ће новац играти велику улогу у друштву. Сада је главни критеријум за успешност грађанина новац. Тада су сви, чак и Вацлав Хавел, бивши председник Чехословачке, говорили да НАТО и Варшавски договор треба да буду распуштени и да европске државе треба да крену путем сарадње. Међутим, све је било обрнуто. Чешку и Словачку су увукли у НАТО, а затим су словачки војници морали да иду у Ирак. И сада се словачки војници налазе у Авганистану и балтичким државама, где су увучени у тензије са Русијом. Ми нисмо то тако замишљали“, објаснио је Черногорски за Спутњик.
„Плишана револуција се догодила зато што је комунизам успоравао развој држава у којима је владао, али идеали Плишане револуције знатно су се разликовали од тога што се дешава сада.“
А шта да је неко поклонио Моравску Словачкој...
Без обзира на дисидентску прошлост, Черногорски не повезује Русију са СССР-ом и залаже се за сарадњу са њом. Конкретно, он је на челу удружења „Пријатељи Крима“ и друштва „Словачка-Русија“.
„Словачка симпатише Русију већ више од 200 година. А без обзира на то што је сада у словачким медијима присутна антируска кампања, она не утиче много на људе. Људи су наследили начин размишљања од својих очева, деда, прадеда. Осим тога, они виде да Руска Федерација, у суштини, има добру политику. А то што је сада, рецимо, Крим део Русије, он је био њен отприлике 200 година. Ја на то увек одговарам: шта би радили људи да је Густав Хусак (председник Чехословачке од 1979. до 1989. године) поклонио Моравску Словачкој, као што је Никита Хрушчов поклонио Крим Украјини“, запитао је бивши политичар.
„Са једне стране, ја сам наследио од родитеља добар однос према Русији, а онда сам за време школовања изучавао руску културу, литературу и јако сам је заволео. А сада видим да Русија управо уз помоћ своје политике не допушта Сједињеним Државама да диктирају своју вољу целом свету“, каже Черногорски на крају разговора за Спутњик.
