„Орао“, некадашњи понос ваздухопловне индустрије СФРЈ намењен за подршку трупама на земљи, извиђање и обуку, полетео је далеке 1974. године и још дуго ће летети на нашем небу. Укупно је произведено 103 примерка „орла“ у свим варијантама, а данас је у наоружању РВ и ПВО Србије остало њих тридесетак, од чега се 28 авиона налази на аеродрому Лађевци у 241. ловачко-бомбардерско-авијацијској ескадрили.
У претходном периоду наши стручњаци испитали су структуру авиона „орао“ и процењено је да се њихов век може значајно продужити, чак до 48 година, тврди војни експерт Светозар Јокановић.
„Извршена је селекција авиона двоседне варијанте, који су раније били конзервирани и повучени из наоружања, јер је 1996. године СРЈ под притиском међународне заједнице морала да се одрекне велике количине наоружања.“
Као пример Јокановић наводи челни авион, НЈ-22 произведен септембра 1987. године. Након кратке службе у Ваздухопловном опитном центру, предат је у 241. ловачко-бомбардерску ескадрилу и после налета од 555 часова повучен је из употребе.
Наш саговорник додаје да је циљ да на крају процеса модернизације добијемо авион који ће имати битно другачију улогу у односу на базну варијанту.
„Иако је НЈ-22 пројектован као авион за борбену обуку пилота и увежбавања у гађању, ракетирању и бомбардовању, модернизацијом нападно-навигацијског система, система за управљање ватром, изменама у задњој кабини добиће се авион потпуно другачије намене. Задња кабина није више резервисана за наставника летења већ навигатора — оператера наоружања. У наредној фази авион ће добити подтрупни контејнер са електроником потребном за навођење новог наоружања које се специјално развија за модернизованог ’орла‘: интерцијално и телевизијски самонавођена ракета ВРВЗ-200, домета преко 40 километара биће његово основно наоружање. Ту су и нове вођене ракете ВРВЗ-24,М-16Д, те ласерски вођене авио-бомбе ЛВБ-250 — све из производње домаће наменске индустрије“, нагласио је Јокановић.
Он сматра да ће у сарадњи са страним партнером бити обезбеђен и савремени систем за самозаштиту авиона.
Наш саговорник истиче да је свака фаза овог пројекта врло захтевна укључујући и основну фазу ремонта изабраних авиона — Завод „Мома Станојловић“ одавно није добио сложенији задатак, за који су потребна и велика финансијска средства.
„Ништа што је било везано за пројекат „Орао“ од његовог настанка до данас није било јефтино, па ни овај пројекат. Илустрације ради — за тај новац на тржишту могло се купити и неколико нових млазних школско-борбених авиона“, каже наш саговорник, додајући да је ова одлука значајна и за партнере ван Србије, у првом реду за Завод „Орао“ из Републике Српске.
Иако је јасно да неће бити могуће истовремено финансирати модернизацију „орла“ и почети процес набавке новог млазног школско-борбеног авиона, Јокановић верује да ће следећа фаза бити набавка новог млазног школско-борбеног авиона, јер РВ и ПВО мора да нађе замену за авионе „супергалеб“ и „орао“.
„Идеално би било да се ова два типа постепено замењују једним типом напредног школско борбеног авиона, што би смањило и трошкове употребе и отклонило логистичке проблеме. Већ су остварени контакти и исказан је одређени интерес према руском Јак-130, који би за нас представљао идеално решење за унапређење обуке и олакшање преласка младих пилота са школско борбеног авиона на ловац МиГ-29 или неки други напреднији авион. Да ли ће избор пасти на руски Јак-130, кинески Л-15, италијански М-346 или јужнокорејски Т-50 показаће време, али и што пре РВ уђе у избор новог авиона то ће брже доћи до потпуног опоравка нашег ваздухопловства“, закључује Јокановић.
