„Никад више 1918!“, „Коме се не свиђа Црна Гора, марш у Србију!“, „У Црној Гори нема мјеста за оне који раде против државе“, само су неке од типичних порука на порталима и друштвеним мрежама. Тако један те исти народ, иако малобројан и на малом простору, последњих деценија све више бива бременит подјелама које индукује нова црногорска државна идеологија.
Социолог Илија Маловић објашњава да су овакви феномени све више присутни јер власт у Црној Гори свјесно улаже огроман напор да охрабри приземне стереотипе и предрасуде о Србима.
Етнички стереотипи, како додаје Маловић, увијек представљају важан дио идеолошке свијести, којој је својствена тежња ка искривљавању стварности, као и тежња да се изврши мобилизација присталица да дјелују против одређене заједнице. У Црној Гори је више него јасно, истиче овај социолог, да нетолеранција према грађанима који баштине традиционалне вриједности Црне Горе, а које подразумијевају припадност српској нацији, припадност Митрополији црногорско-приморској, коришћење српског језика и ћириличног писма, има прије свега политичку функцију.
Иако има дубље историјске коријене, покрет организованог ширења панике и страха од Срба, њихове културе, језика, цркве и традиције, према Маловићевој оцјени, креће од 1997. године, када долази до политичког разлаза два крила владајуће Демократске партије социјалиста.
Отворена дискриминација Срба
„Одмах по преузимању апсолутне власти, крило Мила Ђукановића креће у потрагу за идејним оправдањем свог политичког курса који карактеришу неолибералне реформе у области економије, кумовско-буразерска приватизација државних ресурса, некритичко прихватање америчких и НАТО спољнополитичких догми, сурова контрола у области медија, ослањање на апарате силе.
Да би убиједио грађане да је овај политички пакет неопходан и да би смањио отпор јавности према свом начину владања, Ђукановић креће у ширење панике и страха уперене против Црногораца који су се осјећали дијелом српског културног и вјерског круга“, образлаже Маловић за Спутњик.
Ослањајући се са једне стране на традиције десног крила црногорских индипендентиста, а са друге на изграђене слике о Србима у страним медијима, наш саговорник истиче да је данас засигурно највећи проблем Црне Горе тај што „ДПС почиње да се претвара у шовинистичку организацију која не преза од отворених пријетњи, дискриминације и маргинализације сопствених грађана искључиво на основу њиховог националног и вјерског осјећања“.
„За ову сврху власт окупља око себе један специфичан слој људи жељних медијске пажње и јавних признања, али и врхунских позиција у хијерархијском апарату. За ово су постављени јасни критеријуми: што више неистина, лажи и напада на Србе, то ће виша и обилнија бити политичка награда“, увјерен је Маловић, додајући да је овако у Црној Гори успостављена атмосфера у којој је антисрпство постало канал друштвене покретљивости који вас најбрже може одвести до незаслужене награде.
Нажалост, оно што саговорник Спутњика примјећује, јесте да „антисрпство, такође, постаје и тачка спајања између ДПС-а и тзв. грађанске опозиције у Црној Гори“, а да се притом не схвата да се власт може суштински промијенити само онда када њено цјелокупно наслеђе буде посматрано као јединствен пакет.
Како је пацификована опозиција
„Сам термин ’грађанска опозиција‘ требао би да означава партије које су се обавезале да, у случају побједе на изборима, не доводе у питање основне тековине актуелне власти, од културно-идентитетског наслеђа до друштвене структуре где су монтенегрински првоборци — економска елита. О политичкој елити може да се разговара, ту је конкурс, наводно, отворен. На овај начин је опозиција у Црној Гори пацификована, а потпуно су нестали ’морални консензуси‘, како би рекао социолог Емил Диркем, око тога шта је окупација, шта херојство, шта издаја“, јасан је Маловић, уз опаску да се у Црној Гори неће моћи даље без јасног демократског компромиса око лажираног референдума, вишедеценијске крађе избора, али и око покушаја да се избрише једно историјско (српско) наслеђе уз помоћ политичког и правног насиља.
На крају разговора за Спутњик, наш саговорник подсјећа на познату мисао Карла Маркса, која се, како каже, очигледно одлично потврђује на примјеру Црне Горе и њене нове историје и политике.
„Наиме, Марксова основна теза је да материјална база одређује духовну сферу друштва: начин производње материјалног живота условљава друштвени, политички и духовни процес живота уопште. Не одређује свијест људи њихово биће, већ обрнуто. Ако је начин производње материјалног живота тренутне Црне Горе шверц, криминал, фалсификовање, диловање, кријумчарење, онда се исто тако добија и фалсификована и кријумчарена историја, политика, религија, медијска слика... Нажалост, неминовно је да из таквог интелектуалног круга излазе и увреде на рачун Срба, њихове културе и традиције, те клевете на рачун црногорских владара, великих историјских датума и старих пријатељстава и савезништава“, закључује Маловић.
