Петнаестогодишњи план укључује приватизацију државне имовине, диверсификацију, повећање пореза и стварање фонда вредног две хиљаде милијарди долара.
Реч је, заправо, о томе да Саудијска Арабија бежи од нафте. Пре четири године отпочет је велики заокрет у стратегији државне економије. Наиме, Саудијска Арабија је најавила спровођење врло амбициозног плана за реструктурирање привреде, која је (и даље) зависна од нафте. Краљ Салман бин Абдулазиз, који је своју владавину започео 2015. године, јавно је рекао да подржава план „Сауди вижн 2030“. Детаљан план представио је његов син Мохамед бин Салман, најављујући програм стратешких економских реформи и стварање фонда вредног две хиљаде милијарди долара. Намера је да се прода највише 5 одсто нафтне компаније „Арамко“, кроз ИПО пласман на берзама.
Уз признање да је зависност краљевине од нафтног бизниса врло опасна принц је тада истакао да Саудијска Арабија може живети без нафте већ 2020. године. Најављујући будућу оријентацију на инвестиције, а не на енергију односно нафту. Мухамед бин Салман је открио да ће Фонд укључивати тренутну имовину вредну 600 милијарди долара, државне некретнине и зараду коју ће остварити продајом тог мањинског пакета компаније „Арамко“. Такође је најавио оснивање компаније која ће бити задужена за војне послове.
Консултације тешке 125 милијарди долара
Економске реформе у нафтној краљевини убрзало је појефтињење нафте на светским тржиштима, што је драстично умањило приходе у њихов буџет. Као водећа чланица картела ОПЕК-а (Асоцијације земаља произвођача нафте), Саудијска Арабија је била иницијатор договора о смањењу производње, не само унутар земаља које су у овој организацији, већ и Русије, све како би се зауставио суноврат цене барела. То не чуди, јер су због јефтине нафте имали током 2015. године дефицит од скоро 100 милијарди долара, а наредне године су узели кредит од чак 10 милијарди долара — први пут од 1991. године.
Ипак, треба рећи да ово није урађено преко ноћи. Своју нову економску стратегију Саудијци су направили на основу савета неколико консултантских кућа, којима су платили чак 125 милијарди долара. Реформа је, између осталог, предвидела смањење незапослености у овој земљи, где је сваки други становник млађи од 25 година, решавање стамбеног питања, али и поскупљење енергената (бензина и електричне енергије).
226,8 милијарди барела нафтних резерви
Да реформе не иду глатко, видело се већ и по томе што су на саму најаву поскупљења воде и енергента отпочели бурни протести, а страсти су умирене сменом министра задуженог за овај сектор. Ипак, светски медији преносе и оцене локалних економиста, који указују да грађани подржавају најављене реформе, поготову због тога што их није било од 1932. године.
Занимљиво је да су све гласнији коментари да би економске реформе морале пратити и друштвене, како би се живот, поготову жена, у Саудијској Арабији приближио савременим стандардима. И по том питању већ су видљиви неки помаци, али ипак је највише пажње поклоњено економији. Најављује се оријентација на нове технологије, а све је извесније да ће ова земља, поред нафте и природног гаса, своју енергетску стратегију базирати и на обновљивим изворима и нуклеаркама.
Излазак највредније светске компаније на берзу одлаган је неколико пута. А то је учињено непуна два месеца након што су нафтна постројења компаније „Арамко“ у септембру нападнута дроновима, после чега су скептици најављивали астрономски скок цена нафте и да ова краљевина месецима неће моћи да се опорави. Али опоравила се. А како тај опоравак процењују инвеститори — врло брзо ће бити јасно.
„Арамко“ располаже са 226,8 милијарди барела нафтних резерви, што је пет пута више од осталих великих нафтних компанија (показују документи који су достављени у иницијалној јавној понуди), производи 10 одсто светске производње и са САД и Русијом је у врху највећих светских произвођача нафте.
А будуће котирање акција на берзи, најпре у Ријаду, а потом и на светским берзама, кључно је за спровођење плана реформи „Сауди вижн 2030“.
