Крајем октобра британско друштво ужаснула је вест да је у Есексу 25-годишњи возач камиона превозио у хладњачи 39 тела — осам жена и 31 мушкарца који су се вероватно угушили. Пред истражним органима стоји задатак да утврде одакле су дошли, где су се упутили и због чега.
Путовање са смртним исходом
Најпре се претпостављало да су жртве кинески држављани. Међутим, појавиле су се информације које указују на то да су жртве биле пореклом из Вијетнама, једне од главних земаља одакле стижу илегални радници у Велику Британију. Неколико породица из Вијетнама обратило се властима јер су чланови њихових породица отпутовали у иностранство и престали да се јављају. Полиција утврђује да ли су се неки од њих налазили у „хладњачи смрти“.
Једна од жртава, 26-годишња девојка са презименом Фам, дан раније је написала породици поруку у којој се опростила речима да се гуши и умире. Од тада породица није више ступила у контакт са њом.
Према писању медија, породица девојке је платила 30.000 фунти (око 35.000 евра) агентима који се баве превозом људи у европске земље. Родитељи друге наводне жртве су рекли да су за путовање сина дали последњи новац.
Организација „Вијетхом“, која представља заједницу вијетнамских миграната у Великој Британији, поделила је фотографије несталих људи. Из полиције у Есексу су саопштили да се раније нису сусретали са тако масовним процесом идентификације жртава. Морали су да прибегну стандардима Интерпола, да прикупе ДНК податке и узимају отиске прстију.
На крају су ипак успели да утврде одређене детаље. Камион је допремљен у британску луку Пуфлит, док је хладњача изнајмљена у компанији „Глобал трејлер ренталс“ 15. октобра. Из Ирске је хладњача стигла у Велс, а затим је пребачена на француску обалу. Након што је напустила белгијски град Зебруг 22. октобра, хладњача је пребачена преко Ламанша и нашла се у Пуфлиту. Ту је 23. октобра спојена са камионом, а ноћу је камион напустио град.
Убрзо након тога полиција је примила позив, а од кога — није утврђено. Возач камиона Морис Робинсон је ухапшен, а он је тврдио да није знао да се у хладњачи налазе тела.
Ухапшен је и возач који је допремио хладњачу до Зебруга. Још две особе су пуштене уз кауцију, док је објављена потрага за двојицом мушкараца. Сви су оптужени за убиство 39 особа.
Узалудна борба
Трагедија је узнемирила британско друштво не само због тога што се земљом кретао камион са десетинама мртвих особа. Вести о мигрантима који се илегално кријумчаре преко Ламанша, редовне су у новинама, а овај случај је био само кап која је прелила чашу. Дуго се говори о проблему трговине људима преко Европе у Велику Британију.
Према извештају Националне агенције за криминал за 2018. годину забележено је 1.628 случајева када су сами Британци постали жртве трговине људима. На другом месту су држављани Албаније — 947 случајева, док је на трећем Вијетнам — 702 случаја. Следе их Кина, Румунија, Судан, Еритреја, Нигерија и Индија.
„На све то гледамо потпуно погрешно. То је организовани криминал који полиција мора разбити“, рекао је бивши комесар ОЕБС-а за борбу против ропства у Великој Британији Кевин Хајланд.
Он се осврнуо и на нову меру британских власти — да црвеним светлима обележе владине зграде како би привукли пажњу на проблем трговине људима.
„Каква је сврха тог осветљења, када се иза угла налази салон за маникир или ауто-перионица, у којима раде жртве трговине људима? Можда је боље да потроше средства како би затворили те објекте?“, пита се Хајланд.
Данас се највећа провинција Вијетнама Нге Ан сматра главним „извором“ илегалних миграната који стижу у Велику Британију.
Криминалне банде ту проналазе своје жртве. То су, по правилу, млади људи који желе да отпутују у Европу и зараде новац, или родитељи који својој деци желе бољи живот у иностранству.
Агенти предлажу услуге превоза за оне који желе да стигну у западне земље. У нади да ће се путовање исплатити, породице улажу и последњи, с муком зарађени новац.
Према информацијама Националне агенције за криминал, управо грађани Вијетнама најчешће заврше међу робљем. Неки од њих улазе у Европску унију пешке. Други бирају авио-превоз, што је знатно скупља варијанта. Постоји и опција да из Ханоја долете у Москву као „страни студенти“. Одатле се крећу према Источној Европи, а затим аутомобилом или хладњачом до одредишта.
Шта нуди „обећана земља“
Путници не добију увек удобан и сигуран пут, као што им је обећано. Радница у салону за маникир је испричала новинарима да су је са осталим путницима у камионској приколици на граници поливали бензином како их пси не би намирисали.
Илегални мигранти завршавају у кројачким фабрикама, у грађевинским компанијама, салонима за маникир, фармама канабиса и борделима. Прва станица су мале продавнице са вијетнамском робом које су у власништву суграђана.
Нашавши се у „обећаној земљи“, многи се сусрећу са потпуно другачијом стварношћу од оне коју су им описивали агенти пре путовања.
Неки су врло мало плаћени, или им је исплата нередовна, а поједини су принуђени да се баве проституцијом.
Запосленима на плантажама марихуане одузимају пасоше, а немају могућност да се обрате полицији јер не говоре енглески језик.
Новинари и законодавне службе признају да је веома тешко прикупити информације о жртвама.
Многи мигранти се упућују у Велику Британију како би зарадили за живот. Надају се бољем животу и не желе да изгубе прилику да зараде, упркос ризицима и тешким условима. Стога не журе да разоткрију илегалну шему, јер се увек надају да ће се десити чудо и да ће можда успети.
