Корисницима таквих кредита држава плаћа до половине рате кредита првих 5 година.
Реч је о прилично повољном кредиту, а неки су пронашли начине како да изведу легалну превару, преноси „Индекс“.
Тако су се неки корисници АПН-ових кредита сетили да купе станове или куће својих родитеља.
РТЛ пише о најмање 5 таквих примера, у 5 различитих градова. „Индекс“ наводи да је могуће да оваквих случајева има пуно више.
Такође, има и случајева да су деца својим родитељима уговором поклонили некретнине, а затим се пријавили за АПН-ове кредите.
До сада је одобрено преко 3.300 кредита, а просечан износ по кредиту је већи од пола милиона куна.
Рата у просеку износи око 2.800 куна, па 950 куна плаћа држава. Кредити се договарају са банкама, а на њима је да утврде да ли млади брачни пар купује стан од родитеља.
„Банкари обично код сваког појединачног предмета размотре ситуацију и провере ради ли се о стварној купопродаји“, каже Мартина Матаић Шкугор из једне од агенција за промет некретнина.
Ако купац и продавац имају исто презиме и исту адресу, прича не пролази, али агенти кажу: промена адресе довољна је да се банке заварају.
Бројни економисти сматрају да држава уопште није требала субвенционисати куповину станова. То је, сматрају, и довело до раста цене некретнина.