„Кина дефинише Арктик у својим плановима као нову стратешку границу на којој ће се велике силе такмичити у наредним годинама“, рекао је Соренсенова у извештају који је објавио Европски центар за хибридне претње, чије је седиште у Финској.
Соренсенова је рекла да Пекинг настоји да преузме иницијативу и постави глобалне стандарде у областима као што су вештачка интелигенција, 5Г мрежа и морнаричка и свемирска технологија.
Соренсенова верује да је постављање стандарда покретачка снага кинеског пројекта „Појас и пут“, који има за циљ изградњу мреже инфраструктуре и комуникација и стварање платформе за економску сарадњу, која повезује десетине земаља Азије, Европе и Африке, редукујући старе комерцијалне путеве Пута свиле.
Пекинг, каже Соренсенова, покушава да гарантује приступ арктичким морским путевима, који су атрактивна алтернатива дужим и рањивијим стратешким путевима који се тренутно користе.
„Кина је ојачала сарадњу са Русијом у арктичкој зони, откад су западне земље увеле санкције Русији“, рекла је она.
Кинеске банке и компаније учествују у финансирању и изградњи лука, железница и друге инфраструктуре, посебно у вези са пројектом производње гаса из шкриљаца на сибирском полуострву Јамал.
Соренсенова напомиње да „северни ледени пут свиле“ не иде само у Русију и да је Кина већ активирала своје напоре у односу на Исланд и Финску.
Она закључује да је Кина интензивирала дипломатску и економску активност у региону, како би успоставила снажне односе са свим арктичким државама и постепено повећала своје присуство и утицај у арктичким органима за управљање.
Центар за хибридне претње спонзорише Европска унија и НАТО и окупља 24 земље, укључујући Сједињене Државе, Канаду, Немачку, Француску, Велику Британију, Италију, Шпанију, Кипар, Турску и друге.
