Премијерка Србије је, уз председника Кине Си Ђинпинга, Француске Емануела Макрона, грчког премијера Киријакоса Мицотакиса и премијера Јамајке Ендруа Холмеса, један од главних говорника на отварању Сајма ЕКСПО, који је окупио око 150 земаља и региона и 3.000 компанија које ће се представити на 400.000 квадратних метара изложбеног простора.
Брнабићева је поручила да је Србија јасно и недвосмислено направила свој избор — пут мира и сарадње и пут општег и заједничког просперитета.
„Наше стратешко опредељење је да као земља-кандидат за чланство у Европској унији свакодневно мењамо себе и непрестано градимо партнерске односе са што већим бројем држава у свету, активно радећи на решавању отворених питања у нашем региону“, истакла је премијерка Србије.
Таква политика је, указала је она, не само вредносно исправна, већ доноси и конкретну корист за грађане, привреду, али и партнере Србије.
Брнабићева је истакла да Влада Србије жели додатно да продуби сарадњу са Кином и да две земље деле исту економску визију 21. века — визију одрживог развоја, економске међузависности, балансиране трговине, мирољубиве и узајамно корисне сарадње.
„И да напред, сви ми, можемо само заједно“, поручила је Брнабић.
Она је приметила да се овогодишњи сајам у Шангају одржава у време када се светска економија и међународна трговина налазе на раскршћу, а пред свима се налази суштински избор између две визије, односно две парадигме међународних економских односа у 21. веку.
На једној страни је, истиче, пут мирољубиве коегзистенције, сарадње и заједничке будућности, који подразумева даљу глобализацију, јачање економске међузависности, дијалог међу цивилизацијама и интензивирање међуљудских веза.
На другој страни су, каже, протекционизам, царинске и нецаринске баријере, трговински ратови.
Како је рекла, уместо будућности у којој треба заједно да радимо за опште добро и удруженим ресурсима и средствима налазимо решења за изазове — од климатских промена, миграција, до дигитализације, често бирамо да се затварамо, не комуницирамо и бежимо од проблема, у нади да ће управо нас ти проблеми обићи, а да ће неко други морати са њима да се бори.
„У нади да ће наше заједничке проблеме и изазове решавати нека друга земља и нација, појединачно и истовремено у нади да ће наша привреда, научници, иноватори бити заштићени не тако што ћемо улагати у њих да постану конкурентнији, већ тако што ћемо спречавати друге да се са њима такмиче. За мене, то је пут који ће свима нама свакога дана доносити више проблема и мање опште користи и благостања, уместо да сваки дан овај свет, наш, заједнички, постаје боље место за живот свих нас“, рекла је Брнабићева.
Она је навела да је Кина са константно високим стопама привредног раста и доприносом глобалном економском расту од скоро 30 процената у 2019. години, данас најбољи пример да се раст и развој у 21. веку могу искључиво постизати у сарадњи са другим државама, а не на њихов рачун.
„Снажно подржавамо наставак кинеске политике отварања и реформи у новој ери. Ова политика не само да доприноси даљем напредовању Кине, већ отвара низ развојних прилика за остале земље широм света“, додала је Брнабићева.
Поручила је да је Србија одлучна да у потпуности искористи ту јединствену историјску развојну прилику.
Према њеним речима, бенефити челичног партнерства Кине и Србије осећају се у свакодневном животу грађана, а Србија је држава са највећим бројем пројеката и потписаних уговора са Кином у механизму сарадње „17+1“.
„Србија је важно чвориште на мапи иницијативе ’Појас и пут‘“, подвукла је Брнабићева.
Навела је да Србија са кинеским компанијама ради на развоју и промоцији транспортног коридора „Јуроп Азија ленд-Си експрес лајн“ од луке Пиреј у Грчкој, преко Београда у Србији, до Будимпеште у Мађарској, док кинеске компаније попут „Хбиса“, „Зиђина“, „Линглонга“ не само да доприносе реиндустрализацији Србије и регионалном инфраструктурном повезивању, већ служе и као мост међуљудске и културне сарадње наших двеју држава.
„Визија Владе Србије је да у годинама пред нама сарадњу између Србије и Кине још више продуби. Да покажемо да комплементарност наших економија, упркос разликама у величини, може да дође до изражаја и у другим областима, попут ИТ, вештачке интелигенције, роботике, дигиталне пољопривреде“, навела је Брнабићева.
