„Преговори су блокирани кривицом косовских Албанаца, који не желе да направе уступке ни по једном питању, а Србија истиче да у том случају нема ни наставка дијалога“, каже Јелена Гускова са Института за словенске студије Руске академије наука.
Она очекује да ће после избора у Приштини доћи нови људи, па ће и преговори можда бити обновљени под неким новим условима.
„Међутим, Београд је потпуно јасно рекао да претходно морају бити укинуте таксе од 100 одсто на робу из централне Србије и да морају бити поштована права Срба на Космету, одређена Бриселским споразумом из 2013. године“, подсећа она, додајући да за сада нема назнака даљих потеза Албанаца — нити желе да разговарају о размени територија, нити да дају права косовским Србима, а тим пре не желе да укидају царине.
Ипак, додаје она, нове политичке структуре у Приштини можда ће бити кооперативније, а перспективе за преговоре постоје.
Нема решења без сагласности Русије
Гускова такође сматра да би било сасвим природно да се Москва укључи у дијалог о решењу косовског питања.
„Све зависи од тога какав циљ политичари постављају. Вероватно тај циљ и одређује ко треба да учествује у преговарачком процесу“, напомиње она.
Катарина Ентина из Института за Европу Руске академије наука верује да ће се, пре или касније, Русија укључити у преговоре о решењу за косовско питање.
„Што се тиче Москве, то ће се десити пре или касније, у овом или оном формату. А формат који сада постоји предвиђа, као што је говорила одлазећа администрација ЕУ, на челу са Федериком Могерини, да било које решење које постигну Београд и Приштина треба да буде потврђено у Савету безбедности УН, па тако оно свакако не може бити прихваћено без сагласности Русије. Зато је свакако потребно учешће Русије, на овај или онај начин“, сматра Ентина.
Она подсећа да су Срби раније више пута изражавали жељу да се Москва укључи у дијалог.
Што се тиче активизације самих преговора, како је навела, то је нешто што је и те како пожељно и за Москву и за Београд, а можда чак и за Приштину.
