Ново издање часописа „Модерн шипс“ на насловној страни има цртеж пекиншког бомбардера Х6-Н, који испод трупа носи нешто што изгледа као балистичка ракета која се лансира из ваздуха. Иако слике указују на то да, наводно, само средишња линија авиона може бити опремљена „великим спољашњим објектима“, поједини посматрачи приметили су невероватну сличност оружја са балистичком ракетом Донг Фенг-15, коју већ користи Кинеска народна ослободилачка ракетна војска.
Спутњик је у мају извештавао о кинеским напорима везаним за нове балистичке ракете које се лансирају у ваздуху (АЛБМ), након што је Пентагон упозорио на оружје, страхујући да ће Пекинг затворити „одрживу нуклеарну тријаду“. Наиме, само неколико земаља има способност да обезбеди нуклеарни одговор копном, ваздухом или морем, укључујући САД, Русију и Индију.
Једина друга балистичка ракета лансирана у ваздуху која се тренутно користи је руска хиперзвучна ракета Кинџал, која је представљена 2017. године, а испаљена је из пресретача МиГ-31. САД и Велика Британија покушале су да развију одрживу ракету у пројекту „Болд орион“ и ракети ГАМ-87 „Скајболт“. Док је програм изнедрио балистичку ракету коју је лансирала подморница „Поларис“, а коју је деценијама користила британска Краљевска морнарица као део свог поморског нуклеарног одвраћања, Пентагон је напустио АЛБМ, јер су интерконтиненталне балистичке ракете постале све одрживија алтернатива за нуклеарни одговор.
Када се у септембру појавила нова модификација Х-6Н кинеског бомбардера Х-6К, посматрачи су брзо приметили да се чини да је лежиште за бомбе померено у корист спољашњег простора и усклађено са профилом авиона.
Even if the images posted yesterday were for the first time showing the underside of the latest H-6N bomber, these now clearly show not only the deleted bomb bay but also the semiconformal attachment for the new ballistic anti-ship missile.
— @Rupprecht_A (@RupprechtDeino) September 23, 2019
(Images via Huitong's CMA-Blog) pic.twitter.com/QKPq79TqlF
Друга потенцијална употреба спољашњег додатка могло би бити ношење новог суперсоничног дрона, који је примећен на паради 1. октобра, а за који се чини да на врху има одговарајуће место за качење.
Ево неколико ретких видео-снимака стратешког суперсоничног бомбардера америчког ратног ваздухопловства Б-58 „Хаслер“, који је тестирао АЛБМ крајем 50-их година прошлог века:
Међутим, кинески нуклеарни арсенал развијао се по врло другачијим линијама од оних у САД-у и Совјетском Савезу. Кинеска мала флота бомбардера никада није била претња САД-у или СССР-у, па је тако крајем седамдесетих година нуклеарно одвраћање Пекинга пало на плећа Кинеске народне ослободилачке ракетне војске.
Кинески нуклеарни арсенал се никада није приближио бројкама које Москва и Вашингтон имају. Наиме, америчка Обавештајна агенција за одбрану процењује да Пекинг има свега 290 нуклеарних бојевих глава. Сједињене Државе, поређења ради, имају укупно 6.185 комада нуклеарног оружја, према подацима Федерације америчких научника, мада више од половине њих није одмах спремно за употребу.
Званичници америчке морнарице и ваздухопловних снага недавно су истакли приоритетно развијање противракетног наоружања, посебно у облику ласера. Програми попут ХЕЛИОС-а имају за циљ да развију одбрамбене ласере довољно снажне да пробију кроз виталне делове долазеће ракете, како би је оборили пре него што погоди предвиђену мету. Док САД имају значајну против-балистичку ракетну одбрану, њихов фокус преусмерио је развој кинеских и руских хиперсоничних крстарећих ракета.
