Он додаје да је у току процедура која претходи потписивању уговора, које се очекује током следеће недеље.
„Чим уговор буде потписан почеће извођење; вредност уговора је 3,7 милиона, нето, а рок за завршетак радова на обнови споменика је 60 дана“, каже Весић за Спутњик и додаје да је реч о рестаурацији и чишћењу споменика, који се неће померати са постамента.
Дакле, за разлику од Победника, кнез Михаило и његов вранац остају на свом месту, а Београђани и гости града имаће прилику да виде како мањи, али ништа мање значајан споменик добија ново рухо.
Уметничка радионица „Гранит Лијешће“ је кућа која већ годинама обнавља и штити споменике. Прошле године обновили су споменик српском војнику у Краљеву, висок 16 метара. Радионица је обновила и осматрачницу са Кајмакчалана у Пионирском парку и споменик војводи Степи у Чачку.
Круцијални споменик
Радове ће и овога пута водити Ристо Михић, дипломирани вајар и лиценцирани конзерватор и рестауратор скулптура, иначе запослен у Народном музеју у Београду. Он за Спутњик каже да је реч је о компликованој интервенцији, јер је дело италијанског вајара Енрика Пација последњи пут конзервирано пре пуне 34 године, али да је то огроман изазов.
„Толики да сам два дана размишљао да ли уопште да прихватим посао. Имам доста искуства у надзору радова и као неко ко даје савете и неко ко ради. Размишљао сам доста, јер је то по мени круцијалан споменик, од изузетног је значаја, налази се на најзначајнијем месту. Аутор је значајан, иако је у то време било и јачих, он је стицајем околности дошао и показао се као добар. Мислим да је ово његово најбоље дело“, каже Михић.
Михићев тим радиће и на рељефима и постаменту, за које је нацрте урадио српски архитекта Константин Јовановић.
Споменик кнезу Михаилу је непокретно културно добро, као споменик културе од великог значаја. Одливен је у Минхену 1879. године у радионици Фердинанда фон Милера. Свечано откривање уприличено је на Светог Николу, крсну славу Обреновића 1882. године.
Видимо се код коња
Заблистаће и коњ кнеза Михаила, по коме је споменик и познат, као место састајања многих који се налазе управо „код коња“. Као модел за ову фигуру послужио је вранац кога је кнез добио враћајући се са свадбеног путовања из Румуније 1867. године.
„Овде се захтева конзерваторски третман, што значи да ће у доброј мери споменик визуелно остати у истом стању, неће се уклањати сва зелена патина, већ делови који нису стабилни, оно што га ружи, по чему се баш види да је ту текла вода. То ћемо уједначити, а све што не стоји добро ћемо скинути. Затим ћемо урадити репатинирање, да се очишћени делови изједначе са целином и на крају ћемо све заштитити“, објашњава овај стручњак.
Додаје да би овај поступак требало да се понавља на сваких пет година, тако се најбоље штити скулптура, али с обзиром на околности у којима живимо, добро је да се ради кад год се за то пружи прилика.
Михић каже да ће два месеца бити довољна да се ово важно уметничко дело заштити.
Отимају историју од заборава
Посебан сегмент рада куће „Гранит Лијешће“ је обнова српске споменичке културе на војничким гробљима. Стручњаци ове радионице обновили су Војничко гробље у Руми, гробље у крагујевачким Шумарицама, спомен-костурницу у Текеришу, радили на улепшавању чувеног „Зејтилника“ у Солуну и поставили нове надгробне плоче на Српском гробљу у Тунису.
Посебан изазов и част било им је постављање спомен-плоче за комплекс система концентрационог логора у Маутхаузену, која је откривена на 72. годишњицу ослобођења нацистичког логора.
