Форум који је организовала Карић фондација у сарадњи са руским Фондом Андреја Првозваног у Народном позоришту отворио је викар патријарха Московског и целе Русије епископ Серафим Истрински, који је поручио да је сама чињеница да је овај догађај организован у Београду – порука да су народи Србије и Русије веома слични по моралним вредностима, али и визији будућности.
То је потврдио и амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко, који је истакао да Србија и Русија деле исте вредности када је у питању породица, која представља срж сваког друштва. Наше две земље, како је истакао, поред духовне, културне и историјске повезаности, деле и традиционалне вредности.
Демографска слика Србије
Србија се, као и многе земље у Европи и свету, налази пред изазовима старења становништва, упозорила је говорећи на скупу председница Скупштине Србије Маја Гојковић и додала да држава доноси мере које утичу на то да се стање промени.
Велики проблем представља чињеница да је свака пета особа у Србији стара 65 и више година, што, како каже Гојковићева, нашу земљу сврстава међу 10 најстаријих земаља у Европи, а још су алармантнији подаци који показују да смо 2018. године имали 37.680 становника мање него претходне године.
„Не можемо да очекујемо да се за дан или два промени стање у земљи, али ипак, све што се чини данас неминовно утиче на будућност“, рекла је Гојковићева и подсетила да ће у наредном периоду у пронаталну политику бити уложено најмање 200 милиона евра, пре свега како би се омогућила вантелесна оплодња за све заинтересоване парове.
Мере за подстицај наталитета
У ситуацији када подаци показују да сваки шести пар има проблема да оствари потомство, важно је, каже Гојковићева, омогућити још већу доступност вантелесне оплодње, због чега је и значајна одлука Скупштине града Београда о финансирању трошкова четвртог покушаја вантелесне оплодње за парове, као и најава председника да ће се уложити још више новца за те потребе.
Председница парламента је подсетила да је Влада Србије формирала Савет за популациону политику и усвојила нову Стратегију подстицања рађања, која обухвата и политике према старима, као и политике према миграцијама, те да је донет Национални програм очувања и унапређења сексуалног и репродуктивног здравља грађана Србије.
Истовремено, министарка задужена за популациону политику Славица Ђукић Дејановић рекла је да њен кабинет већ трећу годину додељује бесповратна средства локалним самоуправама у циљу суфинансирања мера популационе политике.
„Финансирали смо активности у 161 општини са 1,2 милијарде динара. Охрабрује нас чињеница да се у првих десет месеци родило 612 беба више у односу на исти период прошле године“, истакла је Ђукић Дејановићева и, цитирајући Толстоја да су два најмоћнија ратника „стрпљење и време“, нагласила да је управо то потребно за добре резултате у овој области.
Како изгледа модерна српска породица?
Славица Ђукић Дејановић каже и да актуелни демографски трендови указују на то да се структура породице мења, да се бракови склапају касније и да постоји тренд одложеног рађања. Такође, констатује да је смањен број деце у породицама, а појединци се одлучују на самохрано родитељство.
„Пред нама стоје велики изазови и то пре свега како да подстакнемо рађање, омогућимо достојанствено старење и одрживи развој друштва. Данас образована жена, мајка, тежи ка професионалним достигнућима, али када се врати са посла сусреће се са свим обавезама које су чекале и традиционалне мајке“, приметила је она.
С тим у вези је министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић, обраћајући се скупу, напоменуо да Србија размишља и о додатним видовима подршке, а једна од таквих мера је флексибилно радно време.
Навео је и да Србија припрема и друге мере социјалне политике, јер то, како је рекао, најбоља рефлектује однос државе према грађанима.
Шта нуди град Београд младој породици?
Председник Скупштине града Београда Никола Никодијевић каже да се сваке године усвајају нове мере подстицаја, а да је од ове године кренуло финансирање и четвртог покушај вантелесне оплодње са додатних 30 милиона динара.
Како је рекао, Град Београд се труди да помогне младим родитељима, будући да први месеци родитељства нису лаки, нарочито у вишечланом домаћинству.
„Следећи ову идеју, буџет Града Београда за образовање и дечју заштиту ове године износи око 190 милиона евра, док је, примера ради, 2012. године за овај сектор издвојено свега 87 милиона евра. У буџету за 2020. годину тај износ ће бити још већи“, нагласио је Никодијевић.
Каже да је уведено и новчано давање у износу од 30.000 динара за трећерођено дете, као и новчано давање за близанце, укупно 50.000 динара за оба детета, што представља додатак на давања Републике.
О форуму „Светост материнства“
Према речима председнице Надзорног савета програма „Светост материнства“ Наталије Јакуњине, овогодишњи форум у Београду окупио је преко 400 учесника из девет земаља.
На округлим столовима, који ће бити организовани у наредних неколико дана, навела је она, биће представљени ефикасни модели партнерстава друштвених организација, државних установа и компанија усмерених на подршку и унапређење добробити породице, али и на јачање моралних темеља родитељског старања.
Истовремено, оснивач Карић фондације Миланка Карић подсетила је да Фондација постоји већ 40 година и бави се доброчинством. „Ми већ живимо тај живот традиционалне старе српске породице и поред тога успели смо да оснујемо Фондацију. Основа свега јесте љубав, јака воља и жеља и добро срце. Не постоје велика и мала доброчинства, постоје само добра дела добрих људи“, рекла је Карићева.
