Најбољи доказ да квалитетан новинарски производ нађе пут до своје публике без обзира на друштвене и политичке токове који се мењају временом свакако је емисија са традицијом дугом скоро три деценије „Док анђели спавају“. Марина Рајевић Савић открила је у разговору за Спутњик феномен телевизијске форме која остаје и опстаје тако дуги низ година.
„Пријатно ме изненади када сретнем неке младе генерације које кажу да гледају и данас на Јутјубу моје емисије. Мислим да су засићени овим што се догађа у медијима, емисијама које нам се приказују. Млади желе нешто дубље, нешто што има смисла, нешто што има поруку. Када остане барем једна реченица упамћена из неке епизоде, то је већ знак да је емисија успешна. Јер шта је уопште било који медијски садржај ако нема поруку“, објашњава нова сарадница Спутњика.
Можете ли да нам откријете ко ће бити први гост у новом серијалу?
— Био је тренутак. Прошлог месеца је била у току изложба чувеног сликара Љубе Поповића, коју је припремила његова супруга Славица Батос. У питању је прави културни догађај, који је посетило више од 50 хиљада људи, и сматрала сам да би било занимљиво да откријемо и особу захваљујући којој је та изложба и угледала светлост дана. У ствари, повод је био да причамо о Љуби. Ја сам са Љубом направила две емисије, договарали смо се да направимо и трећу. То се није догодило и ова је као нека замена за ту трећу емисију.
Серијал је имао бурне периоде у прошлости. У једном тренутку суочили сте се са цензуром. Да ли некад једна животна прича може да представљала претњу?
— Чудне ствари се догађају док анђели спавају. То је написао мој први гост Љубивоје Ршумовић, у првој емисији на Трећем каналу. И заиста, као да је одредио пут „Анђела“. Ја сам у оно време, наравно, јако млада, желела да унесем нешто ново. На један софистицирани начин продирала сам можда повремено у неку интиму и дешавало се да буде разних проблема. Тако да је било и одлазака са телевизије због неслагања са уредништвом. Имала сам ту привилегију да то могу да урадим и да имам ту слободу на коју сам поносна јер онда останете некако своји и то људи препознају, мислим и дан-данас. Било је пауза у емитовању, али ја сам стално радила. Имам своју камеру и бележим у међувремену све оно што ми је потребно.
„Анђели“ су свој нови дом нашли у Спутњику. Зашто сте се определили баш за наш медиј?
— Волим када је медијска кућа млада. Али оно што је баш типично за моје опредељење за Спутњик је — моја породица, и породица мог супруга. Сви смо русофили. Мој супруг носи мајице на којима пише Москва — Русија. Цео Београд то зна. Ми смо одрасли на руској култури, уз руске књиге. Ја се посебно сада оријентишем на руске религиозне мислиоце. Русија је наше опредељење.
Претпостављам да сте свесни да ће сада и вас поједини окарактерисати као неког ко шири „малигни утицај Русије“…
— Какав је то диван малигни утицај на здравље човечанства. Ти који тако мисле нису мој свет. Жао ми је што су плитки и површни и заиста сам поносна што ћу бити део ове екипе, што се баш зове Спутњик, што овако изгледа и што овакве теме обрађује.
Цео интервју са Марином Рајевић Савић погледајте у видео-прилогу.
