Званична Москва засад не открива о каквим мерама је реч, али је јасно да би повлачење Вашингтона из тог споразума нанело ударац глобалној безбедности и продубило неповерење међу државама.
Вашингтон, очигледно, сматра да ће више добити него изгубити изласком из Споразума, без обзира на то што се тиме губи део транспарентности и могућност контроле над руском територијом и војном политиком.
„Мислим да је велика вероватноћа да ће се САД повући из споразума, јер су се до сада доследно повлачиле из свих договора. Главни проблем је тај што ће Вашингтон повлачењем из овог споразума задржати могућност да надгледа територију Русије преко својих савезника који ће остати у овом споразуму, а ми ћемо изгубити прилику да надгледамо територију САД. То ће повећати степен неповерења, јер ће могућности међусобне контроле бити знатно ослабљене, али у корист Вашингтона“, сматра руски политиколог Николај Стариков.
Због таквог сценарија, Москва би могла да повуче исти потез као и Вашингтон и изађе из Споразума. Експерти сматрају да би то могло да буде једно од решења, ако се САД одлуче за такав корак.
„Мислим да ће се и Русија повући из овог споразума после САД. Зашто бисмо пустили Американце да лете изнад наше земље и контролишу нашу територију?! Није то само летење обичним авионом, већ специјалном летелицом, опремљеном одговарајућом извиђачком опремом. Дакле, или и ми имамо приступ, или га немају ни САД“, каже за Спутњик руски војни аналитичар Александар Жилин.
Жилин каже да не треба правити драму ни ако дође раскида договора, будући да постоје извиђачки сателити и други начини да се дође до обавештајних података и информација које дају прилично комплетну слику о противнику.
„Не мислим да је летење авионом изнад територија партнера ефикасније од извиђања обавештајним сателитима. Данас су сателитске фотографије толико квалитетне и детаљне да можете видети код које љубавнице и када је отишао сваки генерал Пентагона. Уосталом, постоје и други обавештајни методи да се дође до информација. У сваком случају, уверен сам да ће се Русија дефинитивно повући из Споразума о отвореном небу ако се САД прве повуку. У супротном ће то бити само понижење“, сматра Жилин.
Поједини руски експерти упозоравају да би Сједињене Државе након повлачења из Споразума могле да манипулишу информацијама о распореду трупа у било којем региону света, с обзиром на то да обавештајни сателити пружају информације које су „затвореног карактера“, док је Споразум о отвореном небу пружао ове податке легално и транспарентно свим својим учесницама.
Амерички медији тврде да је Доналд Трамп потписао документ о намери изласка САД из Споразума о отвореном небу, али напомињу да „коначна одлука засад није донета“.
Противници договора у администрацији америчког председника сматрају да он даје Русији могућност да скупља обавештајне информације у САД, док присталице Споразума у Вашингтону скрећу пажњу на то да тај „папир“ даје могућност Америци и њеним савезницима у Европи да прате пребацивање и кретање руске војске у Русији.
Шта је уопште Споразум о отвореном небу
Споразум о отвореном небу је последњи механизам који омогућава већу транспарентност и предвидљивост војне политике. Он покрива 34 државе и осмишљен је за градњу поверења између потписница, а предвиђа неометане извиђачке летове изнад територије било које земље која га је потписала ради прикупљања информација о оружаним снагама и њиховим активностима.
Војни експерти објашњавају да се суштински на тај начин прати да ли се друга земља евентуално спрема за рат. То питање је нарочито актуелно у условима тренутних тензија у односима Русије и САД и Русије и НАТО-а, и конкретно у ситуацији када САД и њихови савезници пропагирају приче да ће Русија напасти балтичке државе или друге европске земље. До сада је споразум о отвореном небу пружао доказ да се то не догађа, али без овог споразума биће прилично тешко да се на други начин докаже да на одређеном подручју нема распоређених трупа.
Споразум о отвореном небу потписан је 1992. године и постао је једна од мера за изградњу поверења у Европи након Хладног рата. Споразум је ступио на снагу 2002. Од потписивања уговора извршено је више од 1.500 летова, од тога више од половине изнад Русије и САД.
