Иран је, тако, почео да производи додатне количине нискообогаћеног уранијума. Рачуна се да Техеран сада има око 500 килограма такве врсте уранијума, што је око 200 килограма више него што му је дозвољено споразумом.
Догађају је претходио мањи инцидент са једном инспекторком ИАЕА, код које је су, приликом контроле на улазу у постројење, пронађени знаци да она поседује опрему за коју нема дозволу да буде унета. Инспекторка је задржана, дозвола за контролу јој је одузета и она је напустила Иран.
Порука Европи
Оно што Иран активирањем центрифуга покушава да каже европским силама ― потписницама споразума, можда је најбоље изразио шеф руске дипломатије Сергеј Лавров, који је истакао одговорност Европе за новонасталу ситуацију.
„Они (Европа) захтевају да Иран изврши све обавезе без изузетка, али не дају ништа заузврат“, рекао је он новинарима у Москви.
Активирање центрифуга четврти је пут од маја прошле године да је Иран са одређеним мерама иступио из нуклеарног споразума, каже спољнополитички коментатор Борислав Коркоделовић.
„Иран инсистира на томе да су све ове мере које је до сада предузимао у складу са споразумом који је постигнут, јер се односе на неке обавезе које је добровољно прихватио, које није морао да преузме. Међутим, они су сада одустали од тих гестова добре воље, који су садржани у члановима 26 и 36 нуклеарног споразума“, каже он.
Ситуација, према Коркоделовићевом мишљењу, још увек није заоштрена у великој мери. Иран планира да обогати уранијум до 4,5 степени, док стручњаци кажу да све преко 20 степени постаје знатно озбиљније јер убрзава могућност да у релативно кратком року уранијум буде обогаћен до преко 90 одсто, када може да буде коришћен и у војне сврхе.
„И сами Иранци кажу да не журе и предузетим корацима шаљу упозорење међународној заједници, пре свега европским партнерима да не испуњавају део економских обавеза према Ирану, које су проистекле из Споразума“, објашњава Коркоделовић.
Европске земље доста су лутале у трагању за финансијским алаткама којима би могле да превазиђу претњу америчких санкција, а Техеран није задовољан мерама које су Европљани до сада предузели, додаје он.
Иран од европских држава, према Коркоделовићевим речима, очекује две ствари.
„Очекује да види неке економске користи од придржавања споразуму и да европске земље изврше притисак на Трампа да се врати за преговарачки сто. Иранци не пристају на нови договор са Трампом, већ само желе да се он поново укључи у споразум, а потом могу да наставе разговоре“, напомиње он.
Пракса европских земаља, сматра наш саговорник, у будућности ће остати иста. Чекаће на даље кораке Ирана и неће предузимати ништа што би отежавало и иранску, и њихову позицију. Тако би, евентуално, оставили могућност да се Трамп предомисли.
Техеран неће одустати од својих захтева и игра на временски фактор
Међу међународним посматрачима јача уверење да Иран неће одустати од захтева да се Трамп врати у оквире споразума, укине санкције и не поставља предуслове за преговоре, јер је економска ситуација у Ирану боља него што је била пре годину дана, констатује Коркоделовић.
Свој став наш саговорник илуструје и чланком из америчког утицајног часописа „Форин аферс“, у коме се наводи да се Иран лако носи са америчким санкцијама.
„Изгледа да је Иран успео у свом вишегодишњем науму да изађе из оквира једнокултурне привреде, да се ослања искључиво на извоз нафте. Значајно је пао проценат прихода који нафта доноси иранском буџету, али се извози знатно више других производа ― струја, угаљ, бетон, разне услуге…“, наводи Коркоделовић.
Ситуација је, тако, што се иранске националне привреде тиче, боља. То не значи да су и Иранци појединачно осетили бољитак, али очигледно је да је економска ситуација стабилизована, тако да Иран може да рачуна на то да ће добити на времену.
На исти фактор, према Коркоделовићевом мишљењу, могу да рачунају и европске земље, које су прилично беспомоћне када се ради о односима са Ираном, закључује Коркоделовић.
Нуклеарни споразум, који је, након дугих и тешких преговора, потписан између шест великих сила (САД, Русија, Кина, Немачка, Француска и Велика Британија) и Ирана, требало је да стави тачку на политичку кризу везану за нуклеарне амбиције Техерана, укине санкције и економски отвори Исламску Републику.
Међутим, избор Доналда Трампа, огорченог критичара Споразума, за председника Америке, довео је до изласка Вашингтона из оквира тог споразума маја прошле године и увођења санкција Ирану, али и свим компанијама које са Ираном послују.
