Председник Француске је у интервјуу за британски „Економист“ упозорио европске земље, чланице Алијансе, да се више не могу ослонити на САД, односно да се од Америке више не може очекивати да ће стати у одбрану земаља-чланица НАТО-а. Европа, додао је Макрон, мора да почне да стратешки размишља о самој себи као о геополитичкој сили ― у противном више неће контролисати властиту судбину.
Француски лидер је оценио и да су до сада САД и Европа делиле интересе, али да Америка први пут има председника који са њом „не дели идеју о европском пројекту“ и да су, чак и ако Трамп не победи на следећим изборима, „историјске тековине учиниле своје и раздвојиле старе савезнике“.
И да је обрнуо, био би у праву
Према речима Душана Пророковића са Факултета за дипломатију и безбедност, изјава француског председника се слободно може и пермутовати и рећи да је НАТО тај који је на ивици понора, а да је Европска унија на самрти. Шта год да је Макрон рекао, примећује Пророковић, био би у праву.
„Није ово први пут да са Запада долазе овакве речи, али истина је да је до сада то долазило или са нижих политичких нивоа или је нешто блаже речено. С обзиром на то да се ради о председнику Француске, ово ће произвести одређене политичке последице и тек ћемо видети шта је Макронов циљ. Претпостављам да он себе види као новог лидера Европске уније, као човека који жели да реформише структуре изнутра и реализује једну стару идеју о конституисању европских војних снага“, оцењује Пророковић.
Коментаришући Макронову оцену да председник Америке не дели „идеју о европском пројекту“, Пророковић каже да захлађење односа између САД и ЕУ може да се прати у континуитету још од 2010. године.
„Није кривац томе Трамп, јер су те ствари почеле да се дешавају још за време Барака Обаме. Сада су, међутим, кулминирале, а као илустративни пример најчешће се наводи несрећна судбина Курда у Сирији. Наиме, Сједињене Америчке Државе показивале су један патерналистички однос према европским земљама и користиле су их за реализацију својих геополитички циљева, а што је најочигледније било у Украјини. Дакле, да је било памети у ЕУ и међу водећим европским земљама, то питање односа са САД би било постављено на дневни ред много раније. Сада је, у одређеној мери, касно“, категоричан је Пророковић.
Утицај Марин ле Пен
На питање да ли се оштра Макронова реторика о НАТО-у и Америци може довести у везу са чињеницом да истраживања јавног мњења у Француској показују да би на изборима 2022. године он у првом кругу по броју освојених гласова био изједначен са Марин ле Пен, Слободан Зечевић са Института за европске студије каже да Макрон, у сваком случају, мења своју политику на унутрашњем плану, у смислу да покушава да ограничи број миграната који улазе у Француску.
„Мислим да је и он сада постао свестан да је проблем миграната из Африке постао кључни за француско друштво и покушава да га реши користећи неке методе које је предлагала Марин ле Пен у предизборној кампањи 2017. У том смислу, он се приближава њеним ставовима. Ово о чему је говорио у ’Економисту‘ личи на то да би и на спољном плану Макрон био све ближи ставовима Марин ле Пен, која се практично дистанцирала од НАТО-а и залагала се за француску самосталност. Међутим, објективно гледано, мислим да је Макронов циљ да покуша да пробуди своје европске партнере за програм стварања европске војске, који је већ дуго на столу али не даје никакве опипљиве резултате“, сматра Зечевић.
Он верује да је идеја француског лидера да направи европску одбрану и да укључи и друге у њено финансирање, с обзиром на то да је на Француску пао добар део интервенција у Африци и да то скупо кошта владу у Паризу.
„Та војна средства су финансијски све захтевнија, па Макрон покушава да укључи све у Европи у стварање неке врсте самосталне одбране Европске уније“, каже Зечевић.
Како ће реаговати Америка
Саговорник Спутњика не верује да ће овакве Макронове изјаве изазвати оштре реакције САД јер је реч о савезничким односима. Такође, напомиње Зечевић, питање је колико је идеја француског председника да се створи самостална европска војска заправо у супротности са идејама Вашингтона, јер Американци желе да смање трошкове, а Макронов предлог томе иде у прилог.
„Зато је велико питање колико су ове његове изјаве упућене Вашингтону, а колико заправо унутрашњој политици ЕУ. Верујем да је Макрон пренаглио у оцени да је НАТО мртав, без обзира на политику Трампа који жели да смањи трошкове и војне интервенције у иностранству. Мислим да САД неће тако лако одустати од свог утицаја на Европу, који се, наравно, одражава и кроз војно присуство на европском континенту и кроз то да Америка тврди да је једина кредибилна у смислу одбране ЕУ, а да је НАТО суштинска полуга одбране Уније“, закључује Зечевић.
