То би укратко био информативни сиже који форсирају медији блиски властима у Подгорици, а као доказ помиње се и долазак „контрахибридног НАТО тима“ у Црну Гору, чији ће задатак бити да одговори на „хибридне ударе“ на најмлађу чланицу Алијансе.
Свему је разлог, како се наводи, кампања дезинформисања у режији Москве која жели да измјени свијест људи, односно чињенице да се Русија неће тако лако одрећи Црне Горе.
С тим у вези, министар одбране Црне Горе Предраг Бошковић недавно је казао да је Црна Гора 2016. први пут искусила директни покушај мијешања у унутрашње ствари, преко сајбер-напада, па до покушаја државног удара, уз констатацију да је такво дјеловање Русије данас настављено „првенствено преко медија који шире дезинформације у вези са владиним политикама“.
„Данас је у региону створена таква атмосфера да је Русија заштитник, а да су западне снаге представници свега лошег“, констатовао је Бошковић.
Класична замјена теза
Аналитичар Бошко Вукићевић сагласан је да је у протеклих неколико мјесеци јавност Црне Горе принуђена да присуствује бесконачном рабљењу појма „хибридног рата“ од стране Владе и њених министарстава, аналитичара и медија. Међутим, како саговорник Спутњика примјећује, таква претјерано наметљива употреба наведене синтагме карактеристична је превасходно по двије ствари:
„Прије свега, власт и сви њени деривати уопште се нијесу ни потрудили да јавности објасне шта хибридни рат значи, а постоји оправдана сумња да ни многим режимским аналитичарима који злоупотребљавају тај појам он и даље није довољно јасан.“
„Друго, у вокабулару црногорског режима и њему блиских медија хибридно ратовање је ексклузивитет руске државе и њених служби. Сувишно би било овдје образлагати у коликој је мјери таква теза црногорске власти наопака, тј. како она заправо представља класичну замјену теза“, образлаже Вукићевић за Спутњик, уз подсјећање да је „општепознато и чињенично доказиво да је хибридно ратовање измишљено на Западу, те да су се њиме претходних деценија користиле прије свега САД“.
Како је то радио Вилијам Вокер
„Информациони ратови западних агенција, провоцирање асиметричних конфликата и ’обојених револуција‘ у арапским земљама, Украјини и другдје, само су неки од примјера хибридног ратовања који су обиљежили скорију историју. Тако да, ако су Руси на том пољу нешто и урадили, могли су само да се угледају на америчке и западне службе“, сматра наш саговорник.
Што се, пак, тиче конкретно домаћих, свима знаних примјера хибридне активности, Вукићевић сугерише да се превенствено присјетимо случаја Вилијама Вокера, америчког обавјештајца који је у својству дипломате и „миротворца“ измишљао ратне злочине полиције и војске СРЈ на Косову и Метохији.
„Таква Вокерова врста хибридног ратовања накнадно је и довела до НАТО агресије на нашу земљу. Наравно, у такве и сличне активности обилато су укључивани западни медији, који су се бавили лансирањем лажних вијести, а понекад и ратним хушкањем, као и многобројне домаће НВО, чији је једини задатак био ширење „НАТО идеологије“, појашњава Вукићевић.
Изговор за прогон политичких противника
Када је у питању велика прашина која се тим поводом диже у Црној Гори, Вукићевић сматра да је интересантан, али и парадоксалан податак да су основане и одређене домаће агенције, чији је наводни циљ „разоткривање лажних вијести и дезинформација“, као и сузбијање руског утицаја у земљи, а које су заправо саме класичан примјер хибридног ратовања за рачун НАТО-а и западних центара моћи.
С тим у вези, наш саговоник нема дилему да је читава ствар у Црној Гори постављена заправо тако да би се вршио прогон противника режима.
„Наратив црногорске власти подразумијева да ’хибридни агресор‘ који ради за Русе може бити било који појединац, организација или медиј који је противник партије на власти, или који сматра да актуелни спољнополитички и безбједносни оквир земље није одговарајући. У том смислу, институционално и медијско рабљење појма ’хибридно ратовање‘ првенствено служи за прогон политичких противника режима, као и оних који не гледају благонаклоно на чланство државе у НАТО-у.“
„Ако имамо у виду да су ови посљедњи и даље значајна већина у држави, долазимо до закључка да црногорска власт и НАТО суштински спроводе хибридни рат над становништвом Црне Горе, у циљу преумљавања народа који још увијек чува сопствени идентитет, културу и традицију“, закључује Вукићевић.
