Говорећи о Западном Балкану, Макрон је оценио да је Босна и Херцеговина у региону већи проблем од Албаније и Северне Македоније. Он је БиХ назвао „темпираном бомбом“ и „пакленом машином“ која откуцава, посебно због повратка џихадиста, а све је изазвало оштру реакцију у Сарајеву.
Макрон рекао истину
Председавајући председништва БиХ Жељко Комшић одмах је на разговор позвао француског амбасадора у тој земљи, како би од њега добио „појашњење оваквих ставова француског председника“.
А питање које се неминовно намеће је — зашто је Макрон апострофирао управо БиХ као земљу која може да изазове проблем у региону?
Предраг Ћеранић, професор са Бањалучког универзитета, каже да оно што је Макрон рекао јавно јесте нешто на шта Република Српска одавно указује. Професор сарајевског универзитета Фикрет Чаушић сматра да је Макронова изјава депласирана и врло непрактична и некоректна.
„Међутим, Макронове поруке не изненађују, зато што он има озбиљне нестабилности у својој држави. Мислим да Макрон игра на карту да скрене поглед са тих дешавања у својој држави, импутирајући проблеме на Балкану, који не постоје на начин на који их је он презентовао“, верује професор Чаушић.
Ћеранић каже да су Макронове оцене и његови ставови за западну дипломатију — суочавање са истином.
„Дакле, испоставило се да на Западном Балкану, у безбедносном смислу, проблем нису Милорад Додик и Срби, него ратници џихада који се у све већем броју враћају са сиријског ратишта у БиХ. Они су опасност не само по БиХ и регион, него и за целу Европу. Макрон је зато и реаговао и не треба уопште сумњати да француске службе безбедности у БиХ имају довољно информација о свему што се дешава“, уверен је наш саговорник.
Ћеранић верује и да је Макрон, када је делио „епитете“, сигурно мислио и на унутрашње политичко питање Босне.
Да ли је ово став ЕУ?
„Ово јесте прст у око Сарајеву, али је и показатељ да ЕУ гради властиту политику, јер је Макрон најавио оснивање европских оружаних снага, што је отклон од америчке политике. А садашњу политику Сарајева подржава ’дубока држава‘ Америке“, верује Ћеранић.
Наш саговорник не сумња да вероватно и сама Ангела Меркел мисли исто као и Макрон, али да то из одређених разлога не жели јавно да каже.
„Верујем да ће сада уследити и разни тестови и анализе француских аналитичара и сигуран сам да он то није рекао тек тако, већ је то део шире политике према Западном Балкану, што се видело и из његове претходне одлуке да не дозволи отварање преговора са Македонијом и Албанијом“, наглашава Ћеранић.
Он каже да су реакције из Сарајева очекиване и додаје да Жељко Комшић глуми великог државника и да је само зато позвао француског амбасадора на разговор.
На Макронову изјаву реаговао је и портпарол Исламске заједнице Мухамед Јусић, који је рекао да је, за разлику од Француске, која је у Сирију и Ирак послала 1.900 људи, из Босне отишло само 300 грађана, углавном жена и деце. Јусић је додао и да Француска очекује повратак 450 џихадиста, те не види зашто су они већи проблем у БиХ него у Француској.
