Слободан Рељић, социолог и некадашњи главни уредник недељника НИН:
„Падом берлинског зида окончана је ера либерализма, која је почела 1789. године са Француском револуцијом. Тако је затворен један историјски и цивилизацијски круг. Либерални капитализам и западна демократија већ су 1989. године изгубили здрав разум. Тада је њихова главна литература била Фукујамина прича о крају историје.
У сенци тог њиховог лудог радовања подигао се озбиљан фронт против политичког и војног терора — Русија, Кина и Индија; формирао се БРИКС и читав свет је схватио да Запад више није толико моћан. Прва побуна на Западу је избор Трампа, а потом и ’брегзит‘. Мислим да сада следи једна велика драма, која ће убрзати парање либералног поретка.
У току су побуне народа, од Чилеа до Алжира, и од Париза до Хонг Конга. То ће довести до великих промена — то што у побунама нема јасног идеолошког правца, још је горе за либерални поредак. Деведесетих година, Кина и Русија прошле су драматична унутрашња престројавања, а Запад тек сада чекају такве врсте унутрашњих промена“.
Драгомир Анђелковић, историчар и политички аналитичар:
„Либерализам је комплексан појам. Ако говоримо о екстремистички схваћеном неолиберализму, како је од Вашингтонског консензуса гуран крајем 20. века, тај економски модел доживео је озбиљно урушавање и на Западу почињу његове корекције. Да ли је либерализму, генерално гледано, дошао крај? Наравно да није, либерализам је темељ модерне западне цивилизације и политичке културе, али овде се ради о злоупотреби либерализма, која нам је наметана у претходним деценијама“.
Како су показали резултати анкете, већина Италијана (80 одсто), Француза (73 одсто), Немаца (60 одсто), Британаца (58 одсто) и САД (60 одсто) незадовољна је савременим моделом друштва, сматрају да је либерализам у кризи и да су потребни други модели развоја друштва.
Највеће одобравање постојећег система показали су становници Велике Британије (42 одсто), а најниже Италијани (20 одсто). У САД је 40 одсто учесника анкете назвало овај систем „добрим“, у Немачкој 39 одсто, а у Француској 27 одсто.
Анкету је за Спутњик спровела агенција „Ифоп“ у периоду од 2. до 15. октобра 2019. године. У испитивању јавног мњења учествовала је 5.031 особа старија од 18 година. Узорак репрезентује становништво земље по полу, узрасту и географији. Максимална грешка узорка за податке у целини износи +/- 3,1 одсто, уз поузданост анкете од 95 одсто.
