Свака генерација носила је специфичан индустријски замајац, шта можемо да очекујемо од новог убрзања на „главном тргу глобалног села“ — бежичном интернету? Шта ће нам 5Г донети у трећој деценији 21. века, да ли је будућност индустрије 4.0 у оваквој технологији, да ли утиче на здравље корисника и какве промене можемо да очекујемо у свакодневном животу у коришћењу 5Г мреже?
О овој теми у емисији „Технограм“ говоре Пјер Вучковић, директор за стратегију и планирање у техници компаније „Теленор Србија“, и Јанко Павловић, директор компаније „Диџитал воркс“.
5Г мрежа — убрзање или велика непознаница
Историјски гледано, од прве до пете генерације бежичног интернета прошло је нешто више од четрдесет година. Од аналогне мреже — прве генерације бежичног интернета, преко дигиталне телефоније — 2Г и 3Г, који нам је омогућио гласовну комуникацију преко интернета и видео позива, па све до данашњег широко распрострањеног 4Г, који је значајно убрзао пренос података — тако можемо да сажмемо напредак бежичног интернета у претходних 40 година. Шта ће нам понудити 5Г мрежа и да ли ће најавити нови индустријски замах?
„Имамо ми још доста да учимо, али 5Г би за почетак требало да донесе значајно веће брзине, требало би да донесе мању ’латенцy‘ — системско кашњење и да искуство уживо буде много боље, требало би да донесе део који се односи на масовност у сензорима и машинама повезаним са новим технологијама, а све то да буде заокружено на потпуно поуздан и заштићен начин“, каже Пјер Вучковић.
5Г — теорија и пракса
Аутономна вожња возила, операције у медицини са великом прецизношћу, што ће уз помоћ робота радити лекари који не морају да буду присутни на месту дешавања, само су неке од ствари које ће 5Г бежични интернет учинити могућим. Међутим, теорија може да се заснива на нечему што и није блиско домаћем тржишту и што ће се развијати далеко од наше земље, али где је пракса, где ће се ускоро употребљавати 5Г мрежа код домаћих компанија?
„Ми се бавимо развојем иновативних решења за фабрике и она су, пре свега, у домену софтвера. Конкретан пример из наше праксе јесте индустријски дрон који треба да лети унутар фабрике. Сама навигација унутар затвореног простора је екстремно комплексна ствар, јер је ГПС лимитиран и може да лаже. Да бисмо надоместили главну ствар за навигацију, ми смо развили динамички систем који ће у реалном времену навигирати дрон унутар фабрике. 5Г нам доноси велику брзину преноса података и мало кашњење, тако да је он изузетно добар доприносилац у смањењу кашњења у прорачуну“, каже Јанко Павловић.
Опасност по здравље или будућност индустрије
Кроз медије пролазе наслови о разним опасностима од 5Г мреже — зрачења, микро таласи и друге опасности. Којим капацитетом ће радити 5Г мрежа у Србији?
„Оно што је план за Србију у овом тренутку је да први опсези буду 3,5 ГХз и 700 МХз. Већ се 3,5 ГХз користи за бежични приступ на неким технологијама. Трећа прича која се помиње са 5Г су неке фреквенције које су доста високо, то су 26 до 28 ГХз и, када погледате Европу, све је концентрисано на до 3,5 ГХз. Да будемо крајње прагматични, инжењерски, што је нижи опсег — већа је зона покривања“, каже Пјер.
Четврта индустријска револуција директно је у вези са брзином протока информација и бежичним интернетом. Како ће утицати на долазак нових компанија у Србију појава 5Г мреже?
„Индустрија 4.0 постоји и данас без 5Г, али свакако ће утицати на побољшање у неким сегментима, попут измењене реалности, виртуелне реалности и других технологија“, каже Павловић и додаје да је изазов за државу то што немамо довољно развијену привреду, те да је добар део привреде још у дигитализацији, односно у процесу 3.0.
Бил Гејтс је својевремено говорио да ни једном човеку неће бити потребна меморија већа од 640 килобајта на личном рачунару, а данас већ постоје мобилни телефони са меморијом преко једног терабајта. Нису све процене умних људи из света индустрије тачне, али да ли би тога онда требало да се плашимо још више, јер ако они не могу да предвиде блиску будућност и убрзање које нам доносе нове технологије — ко може? 5Г мрежа ће донети ново убрзање, замах у индустрији и велики проток информација, а како ће се човек носити са тим, остаје да се види током треће деценије 21. века.
