Лист наводи да Лукашенко, који је на власти још од 1994. године, на све начине покушава да се супротстави захтевима Москве да се Белорусија интегрише у такозвану савезну државу, а доказ томе је и његова недавна одлука да не дозволи Русији да на територији земље размести своје војне базе, чиме је уједно и сачувао неутралност Белорусије, пре свега у контексту украјинског конфликта.
Чак се и пољски шеф дипломатије Јацек Чапутович овим поводом огласио, те је оценио да је ситуација поприлично озбиљна јер Русија заиста има капацитета да примора Белорусију на савезништво, да изврши невероватан притисак на Минск, због чега је и од преке важности да Европска унија пружи максималну подршку Белорусији како би сачувала суверенитет.
Политички аналитичар Семјон Уралов каже да је ово све већ уиграна прича, да Запад покушава да у Белорусији, баш као што је то био случај са Украјином, Грузијом и Молдавијом, пронађе још једног супарника Русији и да на тај начин проузрокује унутрашњи конфликт. Та стратегија је, како каже, свима позната већ вековима — завади па владај.
Треба напоменути да се интеграција Русије и Белорусије спроводи одједном у неколико праваца — хуманитарном, економском, али и у војном. Иако Минск и Москва тренутно имају доста несугласица када је реч о економској интеграцији, у војном домену тих несугласица нема. Уралов упозорава да западни политичари настоје да потенцирају те несугласице како би се процес интеграције осујетио.
Битка за медијски простор
Из тог разлога не треба ни да буде чудно због чега се преговори руске и белоруске делегације по питању склапања овог савеза воде иза затворених врата, оцењује Уралов и додаје да се ускоро може очекивати снажна медијска кампања, која ће у великој мери бити усмерена на белоруску јавност.
„Баш зато Запад активно јача своју меку силу у Белорусији. Тренутна медијска слика у Белорусији таква је да многи портали и приватни медији подржавају западне ставове. То је зато што су у Белорусији углавном присутни пољски медији. Русија веома јасно види тај утицај, који се углавном односи на млађи део популације, са циљем да се ’ресетују‘ умови младих Белоруса“, додаје.
Истовремено, Олег Неменски са Руског института за стратешка истраживања за Спутњик каже да нема смисла говорити о некаквом заокрету Белорусије ка Западу, макар док је Лукашенко на власти. Истина јесте да Белорусија покушава да нормализује свој однос са Западом, на шта Русија гледа са разумевањем, али то не представља главни проблем за Москву.
Шта треба да брине Русију?
Треба рећи да Белорусија тренутно има шансу да поправи односе са Западом, пре свега јер је Запад променио своју политику према Минску, будући да је до сада главни циљ био да се свргне Лукашенко са власти, али је временом постало јасно да је потребно сарађивати са онима који су тренутно на власти.
„Међутим, оно што треба да брине Русију, јесте то што Белорусија покушава да заузме неутрални статус у међународној политици, док Москва Минск жели да види као савезника, а не као неутрални фактор“, упозорава Неменски.
Не треба заборавити да Русија и Белорусија и без овог савеза имају изузетно добру сарадњу, да белоруска економија фактички представља део руске, да обе земље деле једно огромно економско поље, те да се сарадња одвија на различитим нивоима, а доказ томе су и учестали састанци Лукашенка са председником Русије Владимиром Путином.
Када је реч о балансу снага, чега се Европа и Пољска највише прибојавају, овај савез на то неће ни на који начин утицати, образлаже Неменски, будући да је тесна сарадња Русије и Белорусије у војном смислу већ одавно позната међународној политичкој сцени и узета је у обзир као геополитички фактор.
