Озбиљни нереди који су, како медији преносе, већ однели три живота, практично трају од када су окончани избори на којима је Ево Моралес тесно победио у походу на свој четврти председнички мандат.
„У том сукобљавању Моралесових и присталица опозиције, која не признаје резултате избора, овај брутални напад не искључује могућност да дође до сукоба који почињу да миришу на грађански рат. Лако је потпалити нереде и незадовољство народа у Боливији, јер је реч о једној од најсиромашнијих земаља Латинске Америке и народ ће лако кренути на улице“, сматра саговорник Спутњика.
Удар на Моралеса
Сасвим је извесно да опозиција у Боливији, поред свих других аргумената, жели да искористи то што је на изборима Моралес победио прилично тешко, без онакве већине какву је освајао на претходним изборима.
„Зато и врше притисак и траже други круг председничких избора“, објашњава Лалић.
„У томе су добили подршку и одређених спољних фактора, пре свега Организације Америчких Држава, која је рекла да су избори ипак неизвесни и да би их требало поновити, односно ићи у други круг, што Моралес не прихвата. То траже и Американци, то траже и Колумбија и Бразил, суседне земље које имају десне режиме и заједно са Америком, па и Организацијом Америчких Држава, инсистирају очигледно на томе да се отарасе Моралеса“, напомиње саговорник Спутњика.
Он, са друге стране, додаје да се сам Моралес мало политички и истрошио, јер је на власти у Боливији од 2005. године.
„Председник Боливије је на свим претходним изборима освајао релативно велику већину, а за њим је ишла та рурална Боливија, Индуси, мешанци који су у већини. Око 70 одсто становништва чине ти сиромашни људи са плантажа, са села и из рудника, који су подржавали Моралеса и његов Покрет за социјализам“, објашњава Лалић.
Удар на једину „леву“ државу
Моралес је, подсећа, рекао да неће поднети оставку, јер сматра да се ради о покушају државног удара који заговарају унутрашње снаге и који има подршку споља, што је поприлично познати сценарио када је реч о Латинској Америци.
„Међутим, оно што је сасвим извесно је да се Боливија суочава са великим проблемима. То је једна од најсиромашнијих земаља Латинске Америке, са једанаест, дванаест милиона становника и националним дохотком по глави становника који једва прелази 3.000 долара, па је прилично лако покренути уличне немире и демонстрације, јер незадовољних у таквој ситуацији увек има пуно. Међутим, шта је алтернатива? Очигледно је да ова ’таласања‘ у Латинској Америци, подстицана и подржавана споља, хоће да Боливију ослободе тог ’левог режима‘, јер су Моралес и Покрет социјалиста сада, практично, не рачунајући Венецуелу, готово једини у Латинској Америци који одржавају неку ’леву власт‘ на нивоу државе“, уверен је Лалић.
Како каже, у Бразилу, као и у Колумбији, на власти су „десни“ режими, док су „таласања“ која се дешавају у Боливији захватила и Чиле и Аргентину, у којој су недавно одржани избори и где је победила нешто либералнија, али ипак „десна“ опција.
Кобна подршка Мадуру
„Сасвим је извесно да се Боливија налази у једном периоду неизвесности и драматичних дешавања. Она је, иначе, у последњих сто година била позната као земља у којој су се често дешавали државни удари и смењивали председници, тако да ово није ништа ново. Оно, пак, што јесте ново је то што је Латинска Америка превазишла ту фазу, што у њој више није било државних удара нити војних диктатура. Надамо се да се то неће сада десити, али чињеница је да је ситуација у Боливији доста озбиљна и да се Моралес неће тако лако томе одупрети, јер против њега не раде само унутрашње снаге“, примећује Лалић.
Према његовим речима, очекивано је да ће се уличне демонстрације и тензије наставити, тим пре што Моралесу не иде на руку чињеница да је његов режим један од ретких који подржава власт Николаса Мадура у Венецуели.
„Америка у Боливији покушава оно што је својим притисцима и помоћи успела да уради у Бразилу и Колумбији — да те земље врати на колосек десног, проамеричког режима. Како је Боливија релативно мала и сиромашна земља, ти притисци су јачи и сигурно је да им неће тек тако одолети“, закључује Борислав Лалић за Спутњик.
