У писму, које су потписали бивши министри спољних послова Немачке Зигмар Габријел, Аустрије Карин Кнајсл, Грчке Никос Коцијас, Кипра Јоанис Касоулидес, Бугарске Кристијан Вигенин, Хрватске Весна Пусић, Северне Македоније Никола Попоски, Албаније Дитмир Бушати, Црне Горе Игор Лукшић и некадашње СР Југославије Горан Свилановић, наводи се да су стабилност, демократија и просперитет у Југоисточној Европи директно повезани с консолидацијом европског пројекта и комплетирањем уједињења континента приступањем земаља Западног Балкана, преноси бриселски портал „Јуроактив“.
У писму се наводи да је упорно противљење отварању преговора о приступању ЕУ са Албанијом и Северном Македонијом, упркос препоруци Европске комисије и вољи огромне већине земаља-чланица и Европског парламента, довело у опасност преостали утицај ЕУ.
„То је стратешка грешка која помаже да се консолидује статус кво на Западном Балкану и инерција ЕУ на све неуреднијој геополитичкој мапи. Обавеза ЕУ је да допринесе стабилности и безбедности Југоисточне Европе. Због тога би приступање Западног Балкана ЕУ требало сматрати одговорном политиком, а не теретом“, наводи се у писму.
Додаје се и да противљење започињању преговора са Северном Македонијом и Албанијом подрива ауторитет ЕУ и њен кредибилитет, као и да за регион попут Западног Балкана, који се бори да појача владавину права, приступни процес ЕУ остаје неопходан.
„Међутим, психолошки утицај таквих разговора и трансформативни ефекти важни су за осећај тих земаља да су усидрене у ЕУ. И изнад свега, то је питање поверења — 2003. године, на самиту у Солуну, лидери ЕУ обећали су чланство тим земљама“, наводи се у писму које преноси Танјуг.
Шефови дипломатија указали су и на то да је процес придруживања на Западном Балкану истовремено и процес изградње државе, те да је на исти начин то и стабилан процес за цео регион.
„ЕУ би требало да преузме одговорност тако што ће деловати стратешки. Крајње је време да ЕУ креативно прегледа и да увиди своју улогу у новом међународном окружењу како би у том окружењу деловала независно и побољшала своју спољну политику и своје одбрамбене способности“, навели су бивши шефови дипломатија.
