У образложењу ове одлуке, за коју се посебно залагао и поглавар НВО „Црногорске православне цркве“ Мираш Дедеић, стоји, између осталог, да је „краљица Јелена због доброчинства постала омиљена у италијанском народу“.
Каква је заиста идеолошка позадина подизања споменика италијанској краљици и црногорској принцези Јелени Петровић Савојској, за Спутњик објашњава историчар др Александар Стаматовић, који каже да читаву причу искључиво треба пратити у контексту непрестаног развијања дукљанско-монтенегринског, а уједно и латинског идентитета у Црној Гори, као новог идентитета прокламованог од стране владајућег режима.
„Последње три деценије, одређене дукљанско-монтенегринске структуре у Црној Гори, потпомогнуте одређеним званичним режимским структурама, настојале су да од црногорске принцезе Јелене Савојске створе култ личности базиран на романтичној причи о сиромашној и врлој принцези из бајке и доброчинитељки, која попут Пепељуге постаје краљица, али и нека врста не само мајке нације у Италији, него и у Црној Гори“, објашњава др Стаматовић.
Неумољиве историјске чињенице
Не треба, међутим, како упозорава овај историчар, заборавити неумољиве историјске чињенице које су сасвим другачије — да је званична Италија, на чијем је челу био муж Јелене Савојске, краљ Виторио Емануеле Трећи, првобитно у периоду 1918—1921. користила тзв. црногорску миграцију (зеленаше који су били против одлука Подгоричке скупштине из 1918. године) као монету за поткусуривање и уцјењивање новостворене Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца.
„Међутим, када је постигнут политички договор за анексију дијела хрватских простора — Задра, Ријеке и Кварнерских острва, та иста Италија на челу са краљем Виториом Емануелеом Трећим бездушно је одбацила црногорску емиграцију, и показала да нема никаквог сентимента према бившој црногорској владајућој кући (Петровић Његош) са којом је орођена, а уједно и са Црном Гором“, објашњава Стаматовић. Он додаје да се читава ствар парадоксално завршила тако да су управо Карађорђевићи, против којих се борила црногорска принцеза као италијанска краљица, апанажама збринули династију Петровић Његош.
Савоје покретачи фиктивне црногорске државе
Друга историјски значајна епизода у коју је био уплетен италијански владајући пар Савоја, који данас агресивно величају Дукљани и Монтенегрини, десила се, према казивању професора Стаматовића, 1941. након окупације Југославије и Црне Горе, када су Јелена Савојска и њен муж Виторио Емануеле Трећи код Мусолинија били главни агитатори и покретачи васпоставе фиктивне црногорске државе — творевине по свему антисрпске и антисловенске — како се у историографији назива „Петровданска Црна Гора“, која није живјела ни 24 сата и која је оборена величанственим 13-јулским устанком.
„У вријеме стварања те накарадне државе по идеји управо ове црногорске принцезе и италијанске краљице Јелене Савојске, српски језик је у Црној Гори преименован у народни језик. Из историје је избачено изучавање српске историје, а услиједио је и читав сет административних одлука у циљу брисања српског идентитета Црне Горе и њеног увођења у италијанску интересну сферу попут полуколоније. Дакле, подударност те и такве црне Горе је истовјетна са данашњом“, тврди Стаматовић.
„Чак се ишло и корак даље у произвођењу новог идентитета Црне Горе на основу спајања италијанске и црногорске ’расе‘, а познато је да је управо краљица Јелена прокламовала идеју да ће сваки италијански војник који је на служби у Црној Гори, а ожени се Црногорком, бити трајно ослобођен војне службе и моћи ће да се врати у Италију“, додаје наш саговорник.
А где је споменик принцу Михаилу...
Ради успостављања потпуне паралеле са идејом о подизању споменика Јелени Савојској, треба, како додаје овај историчар, истаћи и чињеницу да актуелни црногорски режим никада није ни помислио нити наговијестио могућност подизања споменика братанцу исте те краљице Јелене — принцу Михаилу Петровићу Његошу:
„Њему су иста та тетка Јелена и Италија понудиле круну фиктивне црногорске државе под италијанским протекторатом, а он је то одлучно одбио ријечима да ’Петровићи никада нијесу били издајници‘ и да остаје вјеран идеји уједињења Југославије и свом блиском рођаку краљу Петру“, напомиње Стаматовић.
Како саговорник Спутњика закључује — ако се направи коначни сумаријум идеје о подизању споменика италијанској краљици Јелени Савојској у Подгорици, јасно је да црногорски режим овим чином стреми брисању сваког словенског, православног и српског идентитета Црне Горе, и да жели да промовише све што асоцира на латински и западњачки идентитет, у који држава Црна Гора треба убрзано да буде уведена.
