Тако се победница „Задруге 1“ Кристина Кија Коцкар појавила у главној политичкој емисији телевизије „Пинк“ — „Хит твит“, где је равноправно са другим гостима „бистрила политику“. После тог наступа, што би се рекло, гореле су друштвене мреже, и то не само у Србији, а медији гладни сензација објављивали су текстове о страначкој припадности и политичким симпатијама Кије Коцкар.
Хрвати су отишли и корак даље — њихова најпознатија старлета Ава Карабатић најавила је кандидатуру за предс(ј)едницу Хрватске и као таква, готово свакодневно, у озбиљним емисијама представља свој програм. Хрватска старлета прославила се изјавом да је председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић ушла на њену територију — „територију забаве и старлета“.
Дно дна
„Делује логично што су се ријалити програми телевизија и текућа политика спојили и нашли на једном месту“, каже за Спутњик дугогодишња телевизијска критичарка „Политике“ Бранка Оташевић.
„Тешко је одредити тачку у којој је дошло до тог спајања, али, што се политике тиче, инциденти у Народној скупштини, са поливањем водом, изношењем Шешеља и клетвама, били су прва назнака у шта ће се претворити наш парламент“, додаје она.
„Од тада, па надаље, све је горе и горе. Мислим да, гледајући директне преносе из Скупштине, сви имамо неодољиву асоцијацију на ријалити. Са друге стране, ријалитији су имали неки свој развој и ништа више у њима није ново и не може да скандализује. Све је већ виђено и доведено до, што би се мало шатровачки рекло — дна дна. А тај спој који се сада десио је права метастаза. Само хоћу да подсетим да нису почеле само ријалити звезде да долазе у сферу политике, него су и поједини политичари учествовали у ријалити програму“, каже саговорница Спутњика.
„Тај спој сада је метастазирао и докле ће да траје и на шта ће да изађе, тешко је рећи, али у сваком случају — делује поразно што су се та два света, која би требала да буду веома удаљена један од другог, тако драстично спојила“, сматра Бранка Оташевић.
Гори су Холанђани
Да срастање ријалитија са политиком није само српско-хрватски феномен показују и примери победе комичара Владимира Зеленског на председничким изборима у Украјини, као и победа Доналда Трампа, некадашњег учесника ријалити програма, у САД.
Бранка Оташевић истиче да је срастање политике и ријалитија поразно и на глобалном нивоу, и додаје да често понавља да, када је реч о јавним пословима и телевизији, нисмо ми најгори на свету, јер нисмо ми измислили ријалитије, него Холанђани.
„Нису само наши поједини политичари слични кловновима, него таквих има и на местима где владају велике силе. То, наравно, не оправдава наше сопствене глупости и наш сопствени пад у ту неку недопустиву простоту, као ни мешање тих сфера, које никако не би требале да се додирују. Дакле, има примера у свету, али то није оправдање за нас. Зашто не покушамо да опонашамо ’велики свет‘ у добрим стварима, а не у овако приземним“, каже Бранка Оташевић.
Како је Твитер снизио ТВ стандарде?
Она сматра да је појава друштвених мрежа нанела велико зло телевизији као медију, јер на мрежама, без икаквих контрола, може свако, без икакве задршке и казне, да вређа, прети и пљује.
„Показало се да ако нема баријере за једну јавну сферу коју представља интернет, онда и телевизија почиње да то тумачи тако да, као јавна сфера, има право да спушта те границе и да одустаје од неких стандарда који се подразумевају у јавној комуникацији“, додаје наша саговорница.
Оташевићева указује да је погубна ствар што су врхунски политичари почели да комуницирају преко друштвене мреже Твитер.
„И ако погледате шта једни о другима поручују и како се вређају, онда заиста мислите — ако од изабраника народа и од људи са највећом одговорношћу доживљавате такав низак ниво комуникације, шта онда имате право да очекујете или захтевате од такозваног обичног грађанина. Дакле — узори које имамо, и од света и од наших са јавне сцене, су потпуно депримирајући“, истиче Бранка Оташевић.
Шећеровски као авангарда
Подсећајући на живописног председничког кандидата са првих вишестраначких избора у Србији — Николу Шећеровског, који је тада био инцидентна појава, Бранка Оташевић каже да је тај случај показао важну ствар која се тиче медија — да је незајажљива њихова глад за сензацијама, за употребом и злоупотребом човека и за прављењем атракција, чак и од озбиљних ствари.
Од тада смо, према њеним речима, могли да видимо како се умножава такав третман према јавним личностима и колико се далеко отишло у прављењу скандала.
„Сваки повод је добар да се направи скандал, било од личности, било од догађаја. Имате их код нас на обе стране — и ко преноси девизе, и ко пали књиге, и чији тата је у шта умешан, и тако даље. Афера за афером стиже, а медији од тога, просто, живе, не само таблоиди, него и многе телевизије. А то, наравно, одређеној врсти политике иде на рачун. Опет је ту питање ко коме више служи, ко је први почео и шта је старије — кокошка или јаје, али и у таквим случајевима имате пример добре спреге одређене политике и одређених медија“, сматра наша саговорница.
Крај цивилизације
На питање да ли присуствујемо крају цивилизације какву смо до скоро познавали, Бранка Оташевић одговара потврдно и додаје да је изгубљена извесна врста моралности, чедности, солидарности и друштвене емпатије на којима су биле васпитаване многе генерације.
„Ово сурово време комерцијализације и потребе да се све капитализује, да се све гледа кроз зараду и рејтинге, ја не осећам као доба у ком волим да живим. А генерације које требају да живе у том добу, и то својим пуним капацитетом, морају много више да размишљају о томе и да виде какве су шансе за промене. Треба, ипак, очекивати мало здравог разума, мало грађанске храбрости и више памети, па да се из тог цивилизацијског пада, ако је икако могуће, крене поново мало навише“, закључила је Бранка Оташевић.
