Вече је отворено молитвом Оче наш, коју је отпјевао Оливер Њего, првак опере у Београду.
Бројним окупљенима прво се обратио митрополит црногорско-приморски Амфилохије, који је рекао да је дошао да отвори ово благословено вече, посвећено 800. годишњици наше Светосавске цркве. Он је додао да ће вече бити обиљежено изложбом фресака, које представљају копије фресака из наших манастира, а које саме представљају најдивније свједочанство 800. годишњице наше цркве, од устоличења Светог Саве у архиепископији Жичкој.
Митрополит је поручио да је то нарочито код нас у Црној Гори значајно, с обзиром да се поново повампирила племенска свијест, против које се борио и Свети Петар Цетињски:
„Петровићи су били велики градитељи духа јединства, али се у наше вријеме повампирио тај племенски дух разрачунавања, под другим видом и принципима“.
„Оно што је најопакије за све нас је властољубље“, истакао је митрополит Амфилохије, уз захвалност на почасти да отвори академију.
Његош — први члан Матице српске са простора Црне Горе
Предсједница Матице српске у Црној Гори професорка Јелица Стојановић рекла је да већ трећу годину прослављамо Дан чланова матице српске у Црној Гори сјећањима на оно најважније што нам је српско наслеђе подарило. Она је подсјетила да је дан Његошевог рођења, не случајно, одабран за Дан чланова Матице српске, јер је управо Његош био први члан Матице српске са простора Црне Горе.
„Ова година слави и вјековно свевремено 800. година аутокефалности СПЦ, које је накалемила светородна лоза Немањића и Свети Сава“, казала је професорка Стојановић.
Додала је да је Свети Сава велики и несагледив, те да га само љубављу и вјером можемо пригрлити и њиме живјети.
„Нажалост, данашња Црна Гора би да све отресе са свог наслеђа и вјекова: Његоша, Петровиће и Немањиће“, упозорила је Стојановићева, подсјетивши да су сви најстарији писани споменици на простору Црне Горе у вези са Немањићима и њиховим наслеђем.
Вече је потом настављено концертом Оливера Њега, уз клавирску пратњу Зорана Тутуновића.
