Московски експерти сматрају да заправо Трамп и не може да понуди Ердогану посебне преференције, а и у случају да се то догоди, Ердоган неће на њих пристати, јер је за турског лидера повратак блиској сарадњи са САД немогућ после многих потеза и тешких речи из Вашингтона.
Пре свега, САД тренутно раде на нацрту закона о признавању геноцида над Јерменима, што је за Турску „ударац испод појаса“. Уз то, нико у Анкари није заборавио Трампове претње о могућем уништавању турске економије, као и претње америчког државног секретара Мајка Помпеа употребом војне силе против Турске због операције против Курда на северу Сирије.
„Такав договор је у духу Доналда Трампа. У овој ситуацији дешава се оно што он воли — прво, претње, затим заказивање преговора и на крају понуда која је са његовог становишта позитиван излаз из ситуације. Друга ствар је што се сада у САД очигледно све променило, као и у њиховим односима с Турском. Јасно је да већ сада не зависи све од Трампа, него и Конгрес има озбиљан утицај. Укидање санкција у овом тренутку није искључиво право америчког председника, о томе би требало да одлучи Конгрес. Будући да је покренут поступак импичмента, Трамп сада има компликован однос чак и са делом републиканца, а да не помињемо демократе, па је самим тим тешко замислити да ће он бити у стању да прогура укидање санкција. То је практично нереално“, рекао је за Спутњик руски експерт Дмитриј Солоников.
Трампова "непристојна понуда" оставља Турсакој могућност за маневар
Према мишљењу Солоникова, у овом тренутку је нејасно шта садржи „непристојна понуда“ и какав трговински уговор може бити понуђен Анкари у актуелним условима, али многи амерички експерти верују да ће Трамп у стилу правог бизнисмена оставити Турској могућност да купи најновије америчке авионе Ф-35 који коштају милијарде долара и да је спреман да поново прими Анкару у програм Ф-35, с обзиром на то да Турска жели да купи више од 100 авиона Ф-35. То питање је нарочито актуелно и након што је турски лидер уочи пута у Вашингтон поручио да Анкара може купити руске ратне авионе ако САД откажу испоруку авиона Ф-35.
Западни аналитичари сада очекују да ће Трамп покушати ову ситуацију да одржи у стању статуса кво до новембра идуће године, а да ће после избора, ако остане на месту председника, омогућити Турској да набави Ф-35, без обзира на ситуацију са С-400.
Кључна тачка спотицања у односима двеју држава и НАТО савезника остаје турска набавка руских система С-400, због чега је Анкара суспендована из програма Ф-35 и због чега је амерички Конгрес спреман да економски казни Турску, што је у складу са законом о борби против непријатеља Америке путем санкција, такозваног закона ЦААТСА.
Међутим, „Вашингтон пост“, позивајући се на своје изворе, наводи да је Трамп прошле недеље послао писмо Ердогану у којем су набројани предлози који треба да послуже побољшању америчко-турских односа и да је предложио решење везано за С-400.
Како је саопштио извор листа, вашингтонска администрација инсистира да се С-400 не употребљава, како Руси не би могли да „имају приступ средствима комуникације и заштите америчког ловца Ф-35“. У таквом случају, Анкара се може вратити програму развоја вишенаменског ловца Ф-35 и избећи санкције.
Да ли ће Ердоган одустати
Амерички законодавци ће највероватније критиковати ове предлоге америчког председника, јер се многи сенатори и конгресмени залажу за увођење ограничења против Анкаре. Како наводи лист, управо ове услове је Вашингтон и предлагао Анкари у октобру са циљем да се заустави операција у Сирији, али су покушаји остали неуспешни.
Због тога се очекује да ће управо руски системи за противваздушну одбрану и санкције бити једна од главних тема на данашњем састанку Трампа и Ердогана у Белој кући.
Постоје и мишљења да Трамп може позвати Турску да не активира С-400 до 2020. године, а у случају новог председничког мандата, продаће Ф-35 заједно са америчким системом „Патриот“, који је Турска годинама неуспешно покушавала да купи, пре него што се окренула С-400.
Експерти су уверени да без обзира на притиске САД Ердоган неће одустати од експлоатације С-400, јер је то пре свега питање националне безбедности, али и поноса за њега и Турке.
