У интервјуу за „Фајненшел тајмс“ Спенсер је рекао да ситуација ускоро може постати критична и да је кривац за то „крхки“ ланац испорука, а то је показало истраживање спроведено по наруџбини америчке морнарице. Показало се да се у изради ратних бродова многи извођачи ослањају на једине добављаче „одређених високо-технолошких компоненти са великом прецизношћу“. То повећава вероватноћу да се ти делови купују од ривала — пре свега од руских и кинеских компанија.
„Такав приступ уопште не одговара националним интересима у условима глобалне конкуренције великих држава и зато би извођачи требало да разумеју шта раде“, истакао је Спенсер.
Посебно брине Кина, која се труди да „наоружа капитал“ уз помоћ пројекта „Један појас, један пут“. Министар је навео пример италијанске компаније за изградњу бродова „Финкантијери“, која учествује и на конкурсу за изградњу фрегата за америчку ратну морнарицу, и у кинеској стратешкој иницијативи.
Спенсер је такође оптужио Кину да земљама у развоју даје кредите за отплату њихових дугова, како би на тај начин имала утицај на њих.
Кинези су закупили много морских лука у државама трећег света и, ако Пекинг одлучи да их блокира за америчке бродове, снабдевање америчке ратне морнарице у Индопацифичком региону ће бити потпуно паралисано.
Руководство Пентагона је уверено да је главни задатак америчке војне индустрије данас да постане у потпуности аутономна и независна од испорука делова из Русије и Кине, односно да је потребно обновити технолошке ланце и довести у ред производњу у САД.
„Ако не променимо путању које се држимо, ако не кренемо према стабилном и очекиваном финансирању у областима које су нам изазов — свемир, сајбер-простор и поморска сфера, изгубићемо од Русије и Кине“, изјавио је Џозеф Данфорд, председавајући Здруженог одбора начелника штабова САД, на форуму за међународну безбедност у Халифаксу.
Према његовим речима, у Пентагону су одредили 14 технолошких области у које инвестирају Русија и Кина, направили прогнозу до 2025. године и истакли у шта САД и њихови савезници треба да инвестирају своја средства.
Ни новца, ни идеја
Међутим, реализација планова уопште неће бити једноставна — највеће инвестиционе банке нерадо сарађују са одбрамбеним предузећима. Америчка Влада је чак покренула посебан програм за привлачење приватног капитала у војне пројекте. Инвеститорима обећавају велике државне наруџбине за производњу нове технике у свим областима — од одржавања бродова, до производње оружја.
Док индустрија чека новац приватних инвеститора, покушаји војних званичника да врате производњу свих делова у државу наилазе на проблеме у буџету: само током мандата Доналда Трампа, рад Владиних агенција је прекидан два пута због недостатка финансијских средстава. У јануару је та пауза достигла рекордних 35 дана.
„Тешко да се у таквој ситуацију могу убедити домаћи достављачи у то да ће њихов посао бити стабилан ако почну да инвестирају у производњу, рачунајући на наруџбине Пентагона“, истакнуто је у тексту „Фајненшел тајмса“.
Војни званичници указују и на други проблем: за очување војне предности, која се осипа, није потребан само новац — потребне су и идеје. А америчке технолошке компаније не желе да сарађују са Пентагоном.
Тако је руководство компаније „Гугл“, под притиском својих сарадника, одбило да учествује у пројекту за употребу система вештачке интелигенције (ВИ) за анализу видео-снимака снимљених извиђачким дроновима. Против употребе ВИ у војне циљеве је и генерални директор „Спејс икса“ и „Тесле“ Илон Маск, један од оснивача „Скајпа“ Јан Талин, председник Института „Будућност живота“ (ФЛИ) Макс Тегмарк и још више од 3.000 стручњака из области високих технологија.